Школски гласник
Сгр. 4.
ШКОЛСКИ 1.1.\С1 II 11\
]зр. 1.
Практинне потребе данашњег друштва и педагози увек су још за јединство обрарачунају са садашњицом, и према тим по- зовања. То се на западу тражило и пре требама теже да изведу преображај школе 100 година (Штајн), а тражи се и сада и наставе у њој. С тога и видимо, да се (др. Рајн.). Рајн замишља распоред обрате тежње усредсређују око национал- зовања оваким редом : ног принципа. Према тим потребама тражи се на западу, да се школа друкчије поделн, него што је то сади. Настави и васпитању у разним њиховим степенима недостаје јединство. Ниже и внше школство, такоје јако одељено једно од другог, да се прелаз од јрдног другоме, тек - накнадном помоћи и приватном наставом испомаже. Свако дете, нлан је културне заједнице у којој живимо и с којо.м и оно треба да расти и да се развија. На основу тога свако дете и мушко н женско, треба да се двзструко васпита. Потребно му је опште васпитање и стручно васпитање. Опште васпитање му је потребно, да се као засебан индћвидуум може разумно сдружити са себи равним члановима друштва и суделовати у раду н тежњама за општим напретком. Стручно образовање му је потребно, да као члан друштва у неком извесном позиву ради и у томе нађе економски напредак и задовољство и себи и По Рајновој шеми сва деца имала би својима. Тако би се школство поделило једнаку шестогодишњу наставу у народној на школу општег образовања и стручну школи. Деца, која би касније походила школу. Ово друго образовање је пра- вишу школу, имала би задатак да од 4. ктичне вредности и морало би се што разреда уче и француски језик. Почетком јаче разгранати према разноликости људ- 7. школске године наступила би подела. скога рада. Оснозно образовање наше мо- Деца која завршују образовање народном рало би се, према томе, удесити на што школом, походила би још две године вишу широј основи. Што је шира основа, те- народну школу, а после тога би прешла мељније стоји на њој назидана зграда. у продужну школу, у којој би школска Сво образовање слично је некој воћци, обвеза трајала четири године. Један део која има стабло (народну школу), известан омладине, која се одаје позивима средњег број грана (горње разреде народних и сталежа, прешла би из народне школе у средњих школа, средње и горње разреде реалку и у овој учила четири године, а виших завода), а многе гранчице на гра~ по томе даље четири године учила у шконама су то, шго би у образовању били лама стручним: занате, трговину и за средњи заводн за занатлије, фабричке раднике, чиновнички ред. Деца, која би учила за надничаре, ратаре, ниже, средње и више неки виши позив, прелазила би после чиновништво, трговце сваке врсте, инду- шестогодишње народне школе у гимназију стријалце, официре и научењаке, да их (реалну гимназију и вишу реалку) и овде сваке у својој струци спреме и образују. учила шест година, а после тога доврОваку је организацију замишљао Ко- шила своју науку на свеучилишту, техменски у својој Дидактици. Ти захтеви ни ничкој великој школи, академији, учитељдо сад нису иикад престали. Државници ској и учитељичкој школи или другом
22. год. живота. 1С>. шк. година. 15.
( 1 Војничка служба. "Ј 1 1
Виша Стручна школа. (Свеучнлпигте, Техника, Академије, Учитељске и учитељичке школе.) -
14.
Средња стручиа школа.
13.
12. 11.
Нижа стручпа шгсола.
Виша реалка.
Гимназија.
10. 9.
Реалка.
ос
Биша иародна школа.
6.
5.
Општа народпа школа
4.
са француским језиком од 4. разреда за децу
3.
м, и ж.
која ће прећи у реалку
или више
2.
школе.
б. год.
(Настава заједничка за м. и ж. децу.)
живота.
1. шк.
годииа.