Школски гласник

Стр. 14.

Шк'ОЛСКП ГЛАСНИК

Вр. 1.

ПРЕГЛЕД КЊИГА. Буквар. за ниже иучке школе у Хрватској п Славопији. Круто веаан стојп 60 филпра. За греб. 11акладол кр. хрв. слав. далм. земаљске владе. 1907. Тисак II. Граннца. У току свпх последњих 30 годпна нисмо добпли толпко новпх букварева, као за ове последн.е две године, Једна од тпх повина је н овај Буквар. Нећсмо упоређиватп какав је он пре био, а какав је сад, него ћемо у опште поћп са прегледан.ем: шта у њему нма, а шта пема. Првп ступањ у ов .м буквару написан је ч н с т п м методом писања-чнтања. У другом ступњу ирелаз је на курзив, а у треће.м ступн.у прслаз је с курзива на штампано ппсмо н то одмах п на чптан.е реченица, а постепепо на трећој странн већ и са- тежпм шчитавањем, где су на почетку два сугласа а уз 1бих самоглас, н ако дотле нигде нема основног вежбања, ни лакшпх почетака у таком тежсм снајању. Четвртп ступањ су велика писмена ннсана и штампана заједпо, а петп ступан. кратке реченпце из градива за очпгледну паставу. Други део је чнтанка. У нрвом ступњу употреб.-Бен је метод анализе речи н употребе првог гласа. II ако нанреднн методнчари све већма напуштају овај метод п служе се другим сувременнјпм методама, ипак је још увек н тај метод у употреби код једног дела методичара. Но ти методичари пду бар за тпм да изнађу речп које су подеснн је ;'.а ту прву з г по'1'ребу. Овде међутпм пма и овпх речн: игла, егеде, анђео, љиљан. медвед, сноп, чарапа, хамов.и, цнпела, џамија, фнлир. Према утврђепим назорима прпзнатнх методичара, у овој нрвој употребп треба да су одабране речп, које су од једног, највише од два слога, уз то да у њн.ма пема слога, у којем је два сугласа. :'>аједно (као и-гла, нлп чак слог од. четири гласа, као с п о п)<; а речп од трп слога никако неузимати ако се могу наћп подсснпје, а зар од анђела, егеда, хамова. чарапа, ципела и т. д. нема подеснпјпх речн? 11е внди се нп какав је правац руководпо писца при ређап.у ппсмена у првом ступњу. Чист фопетпчкп правац нпје, јер онда ие би дошло в на шесто место, а 0 п а носле н.ега; није ин чпст графичан правац, јер онда не бп нзмешаио дошла иисмеиа разног лпнијског спстема. С тешком муком се одговорпло п пспхологији у обради првнх "шест писмена, јср оно шп и пш, пи-шн н пп-шн, баш инјс' никаква логнка. По са велпком смшпљеношћу, а уз го темпераментом којн одговара пснхп дечјој на том доб)г ; пе може се нохвалити ни остало градпво у првом ступњу. Једпно што би се ту могло истаћп, јесу ирилично добре слпке н ако би се н ту могло тражити, да код неких главпп предмет будс јаче н самосталније нстакнут од осталнх стварп које су у;: њега, као што бп могло бнти

код слике и г л а, ш н л о, л у л а и дуванкеса, љпљан и лествпцс срн п сноп. Друга је дббра страна впспна писаног ппсмена у првпх 7, . одпоспо 11 пнсмена. Прн овој последњој впспнп бар, требало је остатн кроз цсо ступањ. Но опој висини код првнх 7 ппсмена требало је датп п саразмерну шпрпну. Ако ]е ко из чпстог уверења, прпсталица чпстог метода нисања и чигап.а, опда мора томе осгатп и доследан, те се после вратиги и па штампано ппсмо п њега постспспо обрадпгп, а не прескочптп сву ту систематску обраду п наједанпут изнетн граднво са тежнм слоговпма већ на трећој страни штампаног граднва. Псто -тако нристалица, чнстог метода, ппсања и чптања, не би требао, ни ступањ у којем су велика ппсмепа, да обради мешовпто. нсго да остане доследап своме назору п да све до Чнтанке нзради редовним путем чпстог мстода пнсања п чптања. Овако се овдс впдп час једно, час друго и према томе може се тумачити, да се пије пмала у впду права узрочиа веза, зашто је нешто овако рађено. а нпје друкчпје. Граднва за читање у првом стуињу веома је мало, а всћ смо споменули да у њему нема ппкаквог жпвота; уз то се то градиво и тако раствара па слогове, да се већ.код четвртогппсмена прелама реч пз једног реда у другн. Ово не бн никако с.мело бити. Градпво за читање у II. н III. ступњу. сувише је празно. Према ово .ме како је овде н. пр. у 3. ступњу, иаједанпут почето читан>е са свима писменима без поступие обраде, требало бп да су н речепице обрађенс као саставпн деловп неког оппса или ириче, по 2, 3 и 4 заједпо. У четвртом ступљу 5 градпво за читање је сасвплг суво моралиса1ве,. које је по садржтпш својој слабо ирима.мљиво за децу, те тпме н токе за читање. А осим првог ступња у целој књпзп, пн једпе слпчпце! Пети сгунањ је уз своју сухопарпост још и обичним цицером сложен п онда не само да до краја књигс не уступа ппцеро, пего чак долазп још и сптнији слог. Чудновато јс, да је у Хрватској II Славоннји 5 о којој, се мпсли да мпого методски цепндлачи, могла постатп као званпчно издање ова кн>ига, која као прва књпга мале деце не само да није подеспа у печем иезнатппјсм, него напротив само први иочетак што изгледа да је почет са разумевањем а што даље, то све мање стручњачког- погледа и разумевап>а. Склоп реченпца, број речп у њнма, с^држај њнхов, све је то изнето тако, као да тиме нећс пматп посла п патеге онај малеии почетннк, којем је свака сптнпца огромпа тешкоћа. Фонетпчкп принцип пије досл>сдно спровсдеп, градпво за читање нпје богато ни занпмлшво, нп-тп јс према дечјем појимању згодио удешено, нптп је одабраио, а нп начпн пзлагања не одговара лепом српском језнку, јер пма п овакпх речепица: »Прнмцт ћу те п дат ћу ти.. / Истппа да