Школски гласник

ШНодсНо Гласип( ЛИСТ ЗА ШКОЛУ И УЧИТЕЈБЕ.

Бр, 3. У Нов (Ш Саду, 15. Фзбруара 1908. Год. I.

САДРЖАЈ : Наша појачка дужност. - Тежње за преображајем школе. — Одношај Педагогије према Психологији. — Педагошки преглед (Енглеска). — Практичне обраде: Сури орао 'биолошко посматр.ање), — Извештај о школама у темишварској епархији за 1904 — 1905. год. — Из школске самоуправе: Наш је положај све тежи. — Дужности политичких општина, као издржаваоца вероисповедних школа. — Учитељство. — Преглед књига: Буквар од Љ. Јовановића. — Белешке.

Наша појачка дужност.

Пргт ствпрању нове Школске Уредбе, кој 'i треба да се спремп : Ј »а сабор, мој а се и са појачком дужностп учптељском битп на чпсго. 0 овоме је бмло већ вигае пута говора, како у јавностн т.аг.о и по зб 'ровпма учптељскнм. Налазммо за потрсбно, да и сад заранвје о томе проговорнмо. Да не бн гтонављали све тито је до сад о томе говорено, ми пстичемо у кратко, да учитељи проже да се од те дужиости ослободе. Ови онн, који одричу ту тражбину учитељску, нпсу пријатељи учитељстпа, па ма се они сгављали на какво становиште у томе п ита њу. Наше је мишљење, да се учптељи пре могу н с тим измирити, да предају наставу у веронауцм, него да буду појци у цркви. Насгаиа у веронауцп и моралу сасгавнп је део целокупне наставе, којом се иде за тим, да се подмладак васпита и пзобрази, али појачка дужност учитељева у цркви. нема баш никакве везе пи с чим гаго спада у наставу п васпптање. То је само један неправедно натоварени терет српском учвтељству. У овом облику како је та дужност натоварена нами, учитељима у митрополи јп, нигде она у таком облику не постоји ни по православнпм црквама, а по страним ни толико. Код нас је пракса, ма било и 10 учитеља у једној опгатини, а тедна црква, да опет свп имају дужност појца. Да тима свима учитељи-

ма треба дати награду за појање, видели би ми онда, да ли би се тако ревносно пстраживало то, да сви учптељи морнју појати. Окренпмо сад ту ствар с д])уге стране п рецимо, да ће у нову ПЕколску Уредбу морати ућп извесна награда учптељу за појање, (ии у пајнеповољпијем решењу тога питања другчпје не би смело бптп) па шта ће рећп опгатине на то, кад ма и по '200 К буду морале плаћати сваком свом учитељу у име награде за појање? Неће ли опе саме тражитп, да могу плаћати тамо, где је једна цр:сва (а скоро свугде је само тако) само два појца учитеља? П како онда стојимо са оним становигатем, да је појачка дужвост саставни део неке верске миспје коју учитељ има давргаи? Хоће лп се моћи нагонпти опгатина, која има 10 учигеља, а једну црг-сву, да плаћа појце са 2000 К, кад она то може пзвести п са 400 К? На тако гато неће нп једна општина никад пристатп. Тиме је већ по себи регаеио, је лп учитељ као појац у црквп иотребан као помоћник верске мисије или је он само зато појац гато је бесплатан илп евеитуално најј< фтинпјп, јер су га нагонилн да мора тако јефгпно да продаје свој — жпвот. Кад то пптање дође у тај положај, а пре, а после мора доћи, онда престају сва мудровања о релнгиозно-педаготпкој задаћи учитељевој на том пољу. Место тога долазп на среду ппгање: Од куда