Школски гласник

Стр. 34.

ШКОЛСКИ ГЈГАСНШС

Бр. 3.

да су они учптељп, којп се пргше појања ЈвЖЊе За ПреОбражајвМ ШКОЛв. за награду, по оној такси коју им други пропише, ма како несразмерна била према раду, дужни бити помоћници у том Човечанство на првом ступњу својег раду на верској мисији, а они који не душевног развитка, као и деца, схваћа, приме награду, нису дужни. На тој облике неког предмета као његове саставтачци мора се то питање тачно регаити, не делове, а не схваћа, оне облике, који или је тај посао саставни део педагошког се приказују без предмета. Тек на изверада за све или није ни за кога. Како сном вишем ступњу развитка, долази ово се признаје да тај посао мора бити за- схватање. Геометријски украснп облици, себао награђен, призеаје се да је уо и опажају се на почетку историјског доба засебан рад. Учитељ није дужан ради- на стварима (судовима), које су из старити никакав засебан посао, ма засецао не остале. Тако и у цртању, тек старије јако и у љегову педагошку струку, па дете може разумети нацрте предмета и кад не мора то, од куда мора онда бпти животиња. Скидање облика са предмета појац у цркви, па било то с наградом и посматрање истпх, чисто са унутарње или без награде ? • њихове стварности, почетак је чисте геоСтаннмо на правилно становиште, а уз метрије; у то не може улазити дете за то на човечно становигате! Нека сваки онај в реме осмотодишњег школовања (X. ПТенеучитељ (јер учитеља ће се слабо наћи Р е Р)- Од пластичног приказивања мора се који ће се одугаевљати за ту дужност), полагано прећи цртаћем, но увек се мора који заступа становигате, да учитељ тре- одржати веза са спољашњом стварношћу. ба да буде појац у цркви, замисли себе ^ во се гтесто заборавља у цртању и геосама у том положају, а да би још боље метрији, тек у најновије време ночело се стекао појма о томе, нека сам у пракси ооље пазити на ово. Цртање треба да окугаа неко време ту дужност нарочито почне У I разреду; изразитост његова иззими. Држимо, да ће брзо охладнети у не ^ е се У речи и пластичном оолику, а њему одушевљење за то становиште, то оити спрема за читање и писање. и да ће и он наћи још који разлог и касни Ј е мора цртање, а доцније и вигае, којим ће се оснажити учитељско ге °метрија, одржати везу са спољагањом становигате: стварношћу и конкретним приказом, а . све то пластично. Никад се не сме то Да поЈачка дулност у црквп, нема сасвим одвојити од ствари и од стварања никакве везе са учитељем и његовим на- неког предМ ета. Исто тако је и са апставничким и васпитачким радом! Кад страктним И з разом 0 некој ствари, са јенема те везе, онда добиЈа исти онај облик, зиком. Облици језика не могу се никад ка° и некадагања дужност учитељска, расматрати мимо саД р Жиие , коју казују. да иде уз свегатеника и свети водице 0 снове, на којима се мора обрађивати или кргагава децу. Коме би данас пало настава у језику, јес)>- очигледна ггастава на памет да Школском Уредбом сбвеже у везп са пластичним „риказом и помоучитеља на те дужности ? А то Је то ћу цртаља; тек касније ће послужити исго било што и поЈање у цркви. Па томе читање и писање . Т ака стварна накад се могло раскрстити с тим обвезама, схава даје грађу за говор; реч која се од куд да се не може с обвезом појачке искаже п слухом примИ) има другу) мно . дужности у цркви! го већу стварну важност него прочитана ДјелаЈ*ај правду, глагољај пстину, в или написана. »Изговорена реч је непосердцје своЈ *ем, обитает в жилици Го- средни израз живог, многостраног, најтопсподњем! лијег унутрашњег расположаја, ту она 'Л приказује све душевне ттотанкости полгоћу боје гласа, лгењања н>еговог, висине и низине, помоћу покрета, све то *гакад