Школски гласник

Стр. 60.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

Први ступањ у овој вастави треба извести што се више може самостално од оиште наставе, да све оно што ночива на чулном појимању, стече нотребну спрему и вештину, наиме : појимање гласа, артикулације и механичко чатање, а на другом ступњу, да помоћу спреме и вештине у напред наведеном, ради мисао и иамтење. Кад смо овако изнели све што је у главним потезима иотребно да се зна о настави у ирвом читању и нисању, можемо ирећи Буквару Жакото-Фогловом од Љ. Јовановића. Буквар тај израђен је као што видимо још ио првим принципима Жакотовим, за које смо напред чули како их је Кер оценио. Ти принципи су већ и код Фогла дошли дојаке измене, а до данашњега дана, они су прешли сасвим у историју и данашњи стручњаци и ако с поштовањем нризнају заслуге Жакотове и клањају се његовој женијалности, ипак и не иомишљају да та нрвобитна Жакотова начела оживе. Чак и оне потхвате на том иољу, који су много допринели развитку наставе у читању, а које су Жакотови ириврженици савршеније и доста смишљено изводили на том раду, остављају садашњи стручњаци полако у историју, и кад боље погледамо опазићемо да васкрсава дух старога Валентина Икелсамера, који је још 1527. односно 1534. године у своме делу : .. 1)Јс геећ1е л\ г е18 анШ киг12181; 1евеп ги Јегпеп", истакао начело да је једино Фонетички основ најприроднији пут, којим треба да се иде у настави првог читања. Он је то, за оно време, доста лепо, доста тачно и доста вешто приказао. Развитак психологије допринео је, и допринеће много усавршавању наставе у читању. Нсихолошки основ данас је нешто најсувременије а и најприродније што се тражи у овој наетави У Жакотовом поступку тога недостаје, црема томе недостаје ни у овом начину који препоручује Љ. Јовановић. Ни у корист наставе у писању, не може се овде прихватити онај правац у погледу потстицања психе дечје и развијања уметности, помоћу рада са пластелином, јер и то одводи на доба Хуманизма и на Базедовљеве колачиће, па и колико би имало своју примитивну нрактичну вредност, не одговара напредном становишту у настави првог читања, јер је то и опет само неговање доеадашњег начела, по којем је сва пажња била усредерећена писмену, а не гласу. Друго је нешто, ако се меделирање раз-

вија на основу стварне наставе, јер се тако очигледност јаче удубљује, око и рука вежба, саморадња негује, укус оплемењује и постиже известан степен вештине. Но ово све у односу на целокупан интелект дечји, а не да помоћу моделирања деца само боље памте облик дотичног писмена. За боље памтење облика појединих писмена, довољно је само добро вежбање у сиетемизирању писмена по њихову графичном сродству, а за чврсто памтење гласа, нема јачег .и бољег средства од доброг вежбања у артикулисању и еистемизирању гласова но сродноети у артикуацији. Ово ми је добро познато из искуства. Нанослетку, ми не поричемо да се тим начином како ради г. Јовановић — може научити добро читати. али то није доста за садашње доба Развитак науке тражи, да се настава мора нодићи на узвишенији ступањ, него што је то некад било, кад су је ноеили људи без идеалнијих погледа, ематрајући свој рад само као питање свог свакидашњег хлеба. Дужност нам је наноменути, да г. Јовановић истиче у првој настави читања један од врло важних њених услова, а то је што вели: „Тиме што смо децу одмах вежбали у читању целих речи и слова, деца су научила да бацају поглед на целу реч, па се и не задржавају код појединих гласова." И С. Чутурило застуиа ми шљење да се целе речи одмах читају. Но ирема резултатима који су приказани на 2. Конгресу (у Бирцбургу) за експерименталну психологију, та етвар још није коначно решена, него је на основу реФерата Шумановог (Цирих) прихваћено, да се то практично проучава у неким местима. И покушаји на тахистоскопу које је чинио БоЈшеп у томе, нису коначно решили ствар. Ми учитељи знамо из својег евакидашњег искуства да то тешко иде. Но ја лично схваћам ствар тако, да је најнрироднији начин, да се у првом ступњу наетавном чита на слогове. Према томе да се и деца одмах у првој настави у читању, упућују на хватање појединих слогова као целих комплексија. Овоме одговараЈу и методска иравила по којима се деца вежбају у читању и на почетку те наставе у II. разреду. А томе одговара и природан рад органа за говор. Ми смо се дотакли само главнијих тачака, које су важне по наставу првог читања у њено.ј прошлости, садашњости и будућности. Учинили