Школски гласник

Стр. 62.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

кад га је изгонио из раја?" Дете: „Земља даје нроклета с тебе, господине надзорниче". Надзорник да би забашурио утисак одговора, заиита: „Шта је рекао Бог змији?" „На трбуху да-се вучеш, госиодине надзорниче". Надзорник брзо прекине овога и рече једном другом да иродужи. Овај рече: „Прашину да једеш до својега века, господине надзорвиче". Надзорник се брзо заситио претеране учитивости и отпутовао даље. Учитељство у брбији у год. 1836. У београдском „Учитељу" (свеска за децембар и. г., изнео је Д. Соколовић учитељ, иопис учитеља у Србији од 1836. г. По томе поиису било је од 69 тадапш.их учитеља у Србији, 49 из наших крајева Бачке, Баната, Срема, Славоније и Хрватске. Добар део тих учитеља имао је своју учитељску епрему. Школе у Бугарској. У год. 1906—7. било је 3089 бугареких јавних основних школа; учитеља и учитељица 7624, а школу је походило 342.295 деце. Обвезао је било за школу 246.264 м. и 209.611 ж. деце. Школу је походило м. 217.901, ж. 124.394. Разбој у школи. У Кашави постоји женска иољоделска школа, уз коју је установљена ради оница за ткање разних ткавица. Министар трговине поклонио је тој школи стројеве за ткање, а осигурао је тај завод и материјално. Завод је добио два разбоја за ткање смирна ћилимова? два разбоја за ткање обичног платна, и три комада за ткање дамаст платна. Осим овога, министар је поклонио још десет хиљада круна државне нриномоћи. Управа завода се обвезала, да ће изве ву количину производити годишње, и као домаћи нроизвод растуривати по целој држави и ван њезиних граница. Осим ове обвезе још се обвезала, да ће уз поједине школе основати ткалачке радионице за сиромашне ученице, које би се хтеле по свршеној школи потпуно изобразити у ткалачкој вештини. А зар се к<>д нас није већ одавна могао разбој одомаћати у нашим вишим девојачким и учитељичким школама? Али то данас нвје у моди! На жалост уверили смо се, да међу варошком ратареком децом има доста њих, који не знају шта је разбој. То је веома неиовол,ан знак по производшу народних рукотворина. Једнакост наставног језика у Русији. Министарство просвете у Руеији издалојенову Наст Основу за основне школе у погледу наставног језика. Нацрт важи за ове губерније: казанску, оренбуршку, одеску, кавкаску, западно-сибирску,

туркестанску и за генералне губерније иркуцку и ириамурску. Настава ее мора изводити на матерњем језику дечјем. Руски језик у неруским школама предаје се као засебан језик, а почиње се у II. разр. Настава у вери је на матерњем језику. У школама се певају несме дотичних народа. Руси који учитељују у таким крајевима морају имати сведоџбу, да су спремни у дотичном наставном језику, којим се говори у таким крајевима и њиховим школама. Гимназије и реалке у Австрији. 118 јенемачних, 52 чешке, 36 пољских, 6 талијанеких, 4 руеинске, 5 хрватских, 12 утраквистичких и ниједна словеначка. Од реалакаје 72 немачке, 39 чешких, 11 пољских, 4 талијанске, 1 хрватска, 1 утраквистичка, и опет ниједна словеначка. Обвезно учвње пливања. У Рајту у Немачкој заведено је у основне школе, место гимнастике обвезно учење пливања. Памоћни разреди за мање способну децу. Шести годишњи скуп управитеља помоћних школа за слабију децу у настави, одржан је у Шарлотенбургу. Тујеизнешен успех који је постигнут у тим школама. Сада има 900 таких разреда у Немачкој са 20.000 деце. 1898. год. кад је основана ова установа, било је 200 разреда са 4310 деце. Број ученика у разреду. Данеки закон од 1856. г. наређује, да у једном разреду не може бити више од 50; по закону 1894. одређен је тај број на 34 детета. У Норвешкој је но закону од 1892., 1894. и 1896. вајвећи број деце но разреду 40, само у невољк може бити 50. Али је изрично назначено, да овај последњи број не сме трајати дуже времена. У Низоземској је нросечно 50; на 41 до 90 долази два учитеља, на 91—145 три учитеља, на 146 — 199 четири учитеља, на 200 - 254 пет учитеља, на 255—309 шест учнтеља, на 310 — 400 седам учитеља. По последњој статистици било је иросечно у једном разреду 37 деце. У Амстердаму долази на једног учитеља 33 ђака. У Сдруженим Амвричким Државама има по милијуна учитеља и учитељица, од тога је четир нетине учитељица. Деце школске има 16 милијуна. Издатци на школу износе 1300 милијуна К., У Њујорку имају учитељи годишњу плату од 3500 К, али се туже да је то мало, према тамошњим иотребама за живот.