Школски гласник

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 51.

веку (или у Француској у 17. веку). С тога је васпитање к раду једна од најглавнијих задаћа једне школе, која хоће да спреми за жпвот. Једнострано интелектуалистичко занпмање, не само да спречава пуно суделовање радеој снази и не само да изазива иреко мере напор, него утиче и физички штетно на организам. Да би се ово ублажило, потребне су посебне школско-хигијенске мере, а које би иначе могле изостати. Уз то још у таком послу има и других знатнијих недостатака. Онај који учи не може тако лако да иде у стопу за њим као код обичног телесног рада. Значај рада, особито код деце све се вигае истиче. Рад се може и много лакше надгледати, шта више, њему и не треба много надгледања, јер је његов успех видан и сам за себе говори". (К1етре{;ег). Уз то има телесни рад посебни значај и за развитак воље, јер видан успех рада изазива радсст, Ученик сам види успех својег рада и нема потребе да му неко други о томе говори; на основу својих способности постаје поузданији и постаје самосвестан. Телесним радом удара се најбољи оенов и душевном образовању; чулни органи, рука и око, који су највише у томе запослени, стичу тако најјасвије и најизразитије представе. Њих дете прерађује као очигледна опажањч и мисли. „Кад би се такав дидактички иринцип спровео код установљавања наставног плана, наставне сврхе и наставног поступка, то би настава добила значај радне наставе, која би се свестрано пазила и разноврвно приказивала, а таком наставом не би се развила интелек туална, светска, етичка и опћа религиозна свест, само пасивним, рецептивним итеоретским путем, него би природним изазивањем, развила и конструктивну, иродуктивну и нрактичну страну. Тако би се природним нутем решило питање о васпитању у уметности и о настави у ручном раду". Заступници наставе у ручном раду, стоје на том стлновишту да треба гећ једном прекинути са једностраним вербализмом који влада у данашњој школској наставу. Школа расиолаже са три основна средства за наставу, а то су: реч, знак и рад, Реч, односно ириказ говором за дете јенајапстрактније средство у поучавању; знак је већ нешто одређеније, дакле ириказ на повр-

шини, а најодређенији је пластичан приказ, дакле сам рад. Па опет и крај тога, све поуке у школи почињу већином речју, јер је она разноврсно подесна за представе сввју чула, и најзгодније средство за ирика<з; знак се узима у помсћ само у фтању и само се као струка негује, но почиње се већ и он све више и више узимати као наставно средство; а рад се још и данас не негује ни мало. У оваком стању треба тражити извор душевној преморености дечјој, која ее продужује кроз цео школски живот. У Немаца се почело радити у корист ручног рада још пре 15 година (Шерер и др. Врикман). Дозводом министарства спровело се то и по неким школама и показао се успех у томе. Настава у ручном раду стоји на том становишту, да васпитање мушке омладине још и данае зане марује са техничке и уметне стране многе дечје способности, које су за целокупни развитак детета врло важне. Наизменичним дугаевним и телеснмм радом одржава се свеж душевни живот, а уједно се деца привикавају од малена на стално корисно занимање, а тиме се чувају да не оду на странпутицу. Уједно је тиме дете и самосталније, из основа се спрема за живот који је са економног гледишта тако јако развијен, а тиме се и у све слојеве народа уноси уважење рада У школској настави разликују недагози две врсте овака рада. Један рад био би подесан за мању децу нижих разреда, а други за старију децу. За овај ручни рад са етаријом децом траже се и све опреме, које су за разне занате потребне а за онај на нижем стуању довољна су и обична средства као шго су »л^пача, пластелина, гит. Ова врста рада у Многоме би темељније послужила очигледној настави или још боље заменула би њу, а у оквиру других наставних предмета. Има досташколских људи, који јој придају важност и иду за тим да уђе обвезно у наставу. За праву наставу у ручном раду, која је већ јаче развијена у Француској, Енглеској и Сев. Америци, треба у извесној мери јача телесна снага с тога је она више подесна за етарије разреде. Да се она уведе у школе поет .је многе тешкоће, а има и доста својих противника.

ће се