Школски гласник

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГДАСНИК

Стр. 53.

гошкој психологији мора пред очима навек бити то питање, како утичу културни утисци на душевни свет, како да се преиначи, како да се преобрази? Просто речено: Педагог са свога гледишта, мора прерадити психологију. И што иедагози наилазе код психолога, као на свршен рад, то се за ову цељ ие показује као практично. Педагози су чекали на развитак и напредак исихологије, чекали су. шта ће им са новијег и новијег правца доаети психологија. И није чудо, што су се са великим одушевљењем обраћали сваком новијем правцу, јер су од сваког новијег покушаја очекивали, да ће им донети иужне основе. Као што видимо из Минстербергове изјаве, нарочито из новијих покушаја, велике су наде полагане на психологију. Али једно дело, које је написао један немачки лечиик под насловом : „ 131 е 8ее1е с1еб КлпсЈеб" од Ргауег-а, са свим је на другу страну скренуло пажњу педагога. И помислили су ово је оно што је очекивала педагогија, о иознавању душе детиње. (Наставиће ее.)

Школа и Настава. Словеначна. Клерикализам, који у Австрији јаче гаири своју моћ, раширио се у јачим размерама и над словеначким школама. И ако Словенди показују доста отпорне снаге ипак је то све слабо према м ћзом клерикализму, коме служе и личности моћча уплив?, које управљају приликама у земљи. Какве су придике тамо може се видети из ових речи једног њиховог листа : „Ако нам је ишта потребно, то су нам потребне добре више девојачке школе, у којима би се ваше кћери однеговале за здраве, паметне и ваљане словенске жене, к^је би разумеле евој положај у народу и важвост изображених женскиња за здрав развитак сваког, носебно нашег напаћеног народа, који је упућен сам на себе и ва своју снагу у мучном боју за свој очстанак". „Скупо плаћа словеначки народ „доброту и старање за омладину" с-војег духовенства, и то тиме, што му велики део ђачке омладине у најлеишем добу, кад јој дух расти и разум дозрева, на тим духовничким з.чводима кржљава и пропада у једно-

страности и странчарс^ву. Штету, која нам се ствара из тог наопаког и штетног васпитања, вкдимо у јавзом животу, где нам недостаје свестрано изображених људи, слободног убеђења, великог, широког погледа, пуних пожртвовањем и љубави према своме народу". Чешка. Удружење „Коменски" одржало је 26. јануара збор у корист слободне науке и школе. На збору је говорио проФ. др. Масарик, стручно и лапидарно објаснио појам о знању, науци, научном раду школе под заштитом ауторитета науке. Расправа се развила и у ширем обиму а у корист слободне науке, слободне школе и учитељства, против клерикалног настојавања да се свака та слобода угуши. Осим Масарика говорили су про®. Апелт за удружење чешких проФесора, Јозе® Черни за Заједницу свих чешких удружења, др. В. Новак за Савез Моравских учитеља, а ЈозеФ Улехла за Заједницу свих моравских учитељских удружења, Камил Бузек за Удружење учитеља грађанских школа, Штех за Удружење Коменски у Прагу, писмено су поднеле своје становиште моравске учитељице, а Јул. Мислик говорио је у име присутних који нису учитељи. На завршетку усвојена је резолуција, у којој се осуђује сваки реакциони покушај против слободног развитка науке, школе и просвете народне, протестује се против унашања клерикалног уплива у школу, против ограничавања учитељске слободе у раду школском и у народу, а особито се протестује против ма којег нокушаја да се понизи углед школе, која је неоспорни основ нанретку свију народних редова. Још вели резолуција д-аље: „Позивамо све Чехе, да енергично устану против сваког назадњачког покушаја, да се скучи народно образовање, иротив реакције која иосеже руком да у корен саеече нашу просвету." Оваку одлучну реч изазвали су клерикали разним својим поступцима. А особито у изборној ватри скрећу е колосека. Тако су недавно пред саборске изборе у своме прогласу, на најгрубл,и начин говорили о школи, настави, учитељству и раду учитељском, од основне школе, па до највише. Према томе природна је иојава, да се на овако жесток начин устаје против таких носиоца клерикализма.