Школски гласник

Вр. 5.

шкојгски гласник

Стр. 67.

Борба око иихања религијске наставе толико се развила, да се створила велика литер^тура о томе. У главном су спорна питања: Да ли да се религијска настава сасвим изостави из целокупне школске наставе; да ли да се место религијске наставе уведе настава у моралу. Осим ових основних питања има још велик 1 број других, која се оснивају на једном од ова два питања или иду сасвпм самостално. Од најзначајннјих појава у питању религијске наставе, јесте становиште бременских и хамбуршких учитеља. 273 учитеља у Бремену поднело је 1905. год. својој вишој власти споменицу, да серелигијска настава укине у јавним школама. Место тога да се уведе настава у моралу, без подлоге на досадашњу религијску наставу, уз то да се узме настава из ошнте религијске повеснице." Сенат је одбио ту њихову тражбину, али је обећао, да ће предузети реФорму религијске наставе. Па иако се учитељи из Хамбурга и Бремерхавна прикључили становишту бременских учитеља, велики део осталих учитеља у Немачкој није прпхватио то становиште. У неколико је на такав одзив утицало и то, што су зачетници тога покрета против религијске наставе у школи, жестоко устали против свију оних који су противног мишљења. С тога се и на скупшгини немачког учитељског удружења у Минхену (1906. у јуну) мало нашло присталица уз предлог бременских учитеља. Но споменица бременских учитеља, изазвала је у најширим круговима велико интересовање за питање о религијској настави. Она је разаслата многим признатим ФилозоФпма, теолозима и школским људима с молбом, да изрекну своје мишљење о том питању. Од свију тих научењака само проФ. Евкен из Јенежели, да се настава у вери изостави из школске наставе „јер облик религије који пружа црква и држава, не одговара сувременом духу времена и потребама модерна човека". Између осталих, два угледна педагога пзрекла су своје мишљење о томе овако: „Основној школи није потребно да се религијска настава укине, него да се иста опрости од излишнога и упрости" (Универ. проФ. Павле Натори у Марбургу). Други призаати педагошки писац Ернст

Линде у Готи, изрекао је поводом спомевице бременских учитеља: „Да превиђају културнп и педагошки значај религије; превиђају потребу хисторичко-поучног излагања у религији ; превиђају етичку и опћу човечанску вредност". И вођа бременских учитеља у том питању Фридрих Гансберг , прикупиоје од многих стручњака мишљења и издао заједно, да би тиме поткрепио: да се дотично религијско градиво сувише ехоластички обрађује, да је нротивно са појимањем представа религијско наставних и библијскохришћанских, а уједно да докаже живо интересовање за будућу веру човечанства. Но све те изјаве нису од значаја. Напротив ноказало се у многим критичким изјавама о томе питању, да свака здрава критика не треба само да руши, него да хоће да дограђује, да ствара. Али у иитању шта и како да се наставља, ипак се мишљења разлазе. Парола је бременских учитеља: „да се укине религијска насгава и место ње уведе настава у моралу н религијско повесничка настава". Но већина осталих тражи: „РеФорму досадашње религијске наставе, а иоглавито да се укине настава у катихизису и напаметном учењу". Свп су у томе сложни, па и пријатељи досадашње религијске наставе, да се у тој настави не може ићи и одсад, као што се ишло до сад; сви су сложни у томе: да је потребна реФорма јаче верска, психолошка и методска. Но како да се то изведе. Неки мисле да је по узору Русовљеву подесан начин, да се изабере преглед разних религија и то узме у наставу. Како би то изгледало износи Е11еп Кеу. На првом ступњу да се узму: Скаске; библијске, грчке, ивдијске и јапанске причеибајке. Надругом ступњу : Опширно о животу и учењу Исусову, али чисто са гледишта људског живота и поуке, а затим живот и учење других великих оснивача вере. На трећем ступњу да се узме развиће свију великих вера, а у томе да се исгакне, да и оне зависе од истог закона од којег и сав живот, а то је: Закон организације, преображаја и распадања. „Така религијско-новесничка настава", мисли Е. Кеу, „била би баш нротивност учењу, да *