Школски гласник

Стр. 106.

Бр. 7.

Дакле, сад свака има ио ј дну чараиу. Можете ли је обути? Обути је можете на једну ногу али ће вам друга остати боса с тога морате оплести још једну таку исту чараиу за другу ногу. Како зовемо две чарапе заједно? (Један пар чарапа.) Дакле свака ће оплести још једну чарапу, да има пар чарапа. После тога поново се испитује. Колико делова има чарапа? Које су делови чараие ? Од колико петљи смо почели чарапу? Како смо плели ивицу ? Колико пута смо обишли у ивици ? Како се плете ллст ? Шта се пружа дужом листа? На што је шав. Колико делова има лист ? Колико пута обилазимо у горњем делу. Какав је средњи део? На којим иглама се смањива? Колико пута смо обишли између смањнвања? Колико пута смо смањивали ? итд. Општа правила при плетењу чарапе. Колико петљи смо начинили на свакој игли у ночетку чараие? (32.) Колико је то петљи свега на све четир игле? (4X32=128) Да ли би та чарапа била добра за еваког? Има кометреба већа, а има коме треба мања чарапа него што је ова. За већу чарапу мора се узети више петљи а за мању мање. Ако би неко хтео дужу чарапу од ове, то ивицу и горњи део листа може наиравити дужи. Ивица м же битл још једанпут оволика, а горњи део листа може бити и два и три пута дужи, према томе, колико дугачку чарапу ко хоће. Ко зна једну чарапу онлести тај ће знати плести и већу и мању само мора назити на ова правила: Ивица се плете толико пута унаоколо, коЛИКО НетЉИ ИМа на једној ИГЛИ. (Може и још једанпут толико.) Горњи део листа нлете се опет тоЛИКО цута У наоколо као И ивица. (За чарапе преко колена плете се много дуже.) У ереДЊвМ Двлу ЛИСТа толико пута се смањива док се не изгуби код велике чараие до близу једне трећине, а код дечије чарапе једна четвртина од укупног броја иетљи. У доњем делу листа толико пута обилазимо колико петљи има на две игле носле смањивања. У првом делу пете толико редова плетемо, колико је петљи било на једној игли у почетку чарапе. При завршивању пете толико петљи оставимо на крају за смањивање, колико је било на половини игле нри почетку иете. При почетку стопале на првој и четвртој игли дотле смањивамо, док не остане толико

нетљи, колико има на другој и трећој игли. У средњем делу етопале толико пута обиђемо колико петљи има на две игле. Ово су општа правила, која морамо у виду имати при плетењу чарапе. Од њих се може где кад и одступити, но то ћете моћи док више чарапа оплетете, те се боље извежбате.

Из школске садооуправе. Нови епархијоки шнолски надзорници. Народни црквени сабор који је одржан у Ср. Карловцима 1906 - 1907. године изабрао је за епархију бачку и будимску за епарх. школ. надзорника Кузмана Миловановића учитеља у Н. Саду. За темишварску и вршачку епархију Миту Клицина учитеља у Вршцу, а за епархије у Хрватској и Славонији Милана Манојловића проФ. у учит. шк >ли у Гор. Карловцу. Поеле дугог отезања напослетку је дошло и до потврде изабраних надзорника, али само за бачко будимску епархају и за еиархије у Хрватској и Славонији. Избор за епархију темишварску и вршачку, министарство није прихватило, те ће тамо како изгледа и на даље остати као привремени надзорник Љубомир Ј1 отић учитељ из вел. Кикинде. Учитељство је сгојаш од ранијих времена на том становишту, да за школске надзорнике треба бирати људе, који осим добре теоријеке спреме имају и добру практичну спрему. С једне стране учитељство може бити задовољно овим избором, јер се ипак признало, да је оправдан захтев Јчитеља, да се из њихове средине бира школски надзорник Во овај избор требао је бити од јача утиска на учитељство, да вије било неких диФеренција које су још у свежој успомени учитељства. Можда ће еадашњи надзорник К. Миловановић, који се ангажавао у тим диФеренцијама против учитељства, ноправити у току времена ту своју неправилност, коју је учинио према својим учитељским друговима и учитељској ствари, и свој м правилним радом обвезати учитеље на знатније симпатије. Ми радо верујемо у то, јер ће му се у новој дулшости дати често ирилика да то учини. Сад дакле, имамо из учитељског круга сва три енарх. школ. надзорника. Дужност нам је свима, да их у раду шт; бол>е помажемо, како би рад на унапрсђењу основне наставе био што