Школски гласник

Бр. 7.

Стр. 111.

20. Ератак иреглед о народном стању у сиархији у 1904/5. школ. години. У натред изложеноме види се слика нашег просветног стања у 1904/5. школ години и то у погледу основног школовања. Као још један огранак тога стања треба да споменемо школске књижнице, које би но школској уредби требало да има свака школа, те да и оне припомажу ширењу просвете, поука и врлина у нашем народу, Но ма да је и у овом погледу и од стране надзора усмено и од стране Е. Ш. Одбора решењима све и сва чињено, да се књижнице где их нема оснивају, а где их има умножавају и да се и књиге што више дају народу на читање, инак је још доста далеко од оне мете, да се може рећи, е то стање задоВОЉ&В&. Креће се, креће напред, те шат дођемо једном до тога, да можемо рећи, да стање у томе погледу може поднети. Других завода за ширење просвете у епархији осим основних школа и забавишта немамо. Ни гимназије, ни учит. школе, ни више девојачке ни трговачке школе, никаквог уметничког завода, а да је било среће, те да се место вечитог празног трвења о томе водила брига, могли смо још много што шта имати за то педесет хиљада српеких душа у епархији. У друштвеном животу шириоци су просвете читаонице и певачка друштва, а и женске задруге, којима је циљ нросветно хуманистички, допринашале су приређивањем забаве такођер, да се шири смисао за просвету па и сама просвета у народу. (Наотавиће ое.)

БЕЛЕШКЕ. Спомен учитељске омладинв Матавуљу. Приправничка дружина „Натошевић" у Сомбору приредила је на Цвети, 6. (19.) о. м., у дворница српске учитељске школе свечану седницу у спомен покојном српском књижевнику Сили Матавуљу. 0 покојнику је на тој седници г ворио приправник Јован С. Ђендић, а из дела му читао приправник Исидор Давидовац. Осим тога је приправник Јосиф Јанков говорио о Бранку Радичевићу а приправник Ј. Петровић читао неколико Бранкових песама. Забава у корист школе. Српска омладинау ЈозеФОву под управом учитеља А. Дрндареког

ириређује други дан Ускрса о. г. забаву у корист тамошње школе. Хвала Богу кад и то видимо. Сваки час читамо да учитељи приређују забаве или куне прилоге на нешто двадесетпето, а на школу, конвикт и друге своје установе заборављају. Нраво је да се почну више сећати својих установа, јер и онако се учатеља и школе слабо ко сећа. Промене у учитељству. За учитеља у Сенти изабран је досадашњи иривремени учитељ Емил X ерцег. Потврђена за сталну учитељицу. Олга Коларова, привремена учитељица на комуналној школи у Уљми, потврђена је за сталну учитељицу у истом месту. Виша грађанска школа у Петроварадину, приредила је недавно велики концерт у корист ђачког научног путовања у Загреб. Концерт је имао лепа морална и материјална успеха. Учитељска штампарија. Хрватски учитељи у Загребу, намерни су да оснују штампарију. У ту цељ ишли еу Јосиф Кирин и Степан Широла уредник „8ко1е", да се инФормишу о томе у Љубљану код браће Словенаца, који су прошле године основали учитељоку штампарију. Тако ће и хрватско учитељство доћи до своје штампарије, до које су Словенци дошли прошле године, а ми Срби. у Митр полији ове године. Педагошка академија. У мађарским недагошким круг вима расправља се питање и сад се већ више учасника у томе питању т изризало, да би ради даљег и усавршенијег образовања учитељског, ваљало створити педагошку академију. У немачким педагошким круговима ово није новина, јер је то питање потегнуто већ од више година. Нарочито је о томе писао многе чланке и брошуре Др. Рихард Сајферт, нроФесор учит. II коле, који већ од дужег времена ломи коиље за реФерисање учит. школа. Лепо је што је ова мисао заталасала и мађарске педагошке круг. ве, те ћемо о резултату овог расправљања известити у своје време и читаоце нашег листа. Румуненв школе у Арадској жупанији. Арпад Варјаши, кр. школски надзорник, поднео је извештај жупанијском управном одбору Арадске жупаније, да су румунски учитељи поднели молбу министру просвете, у којој моле, да им министар из свог буџета изда извесне своте у име петогодишњих доплатака. На ту молбу, донео је