Школски гласник

школски глдсник ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 8. У Новодо Саду, 30. аорила 1908. Год. I.

САДРЖАЈ : Наша организација. — Примери за проучавање ђака, од др. П. Радоеављевића. — Вокална музика од Л. Терзиног. — Педагошки преглед: Италија — Школа и настава; Недагошка академија у Петрограду. Учитељство: У Холандији, Белгији, Австрији — Из школске самоуправе. — Практичне обраде: Никола Јуришић, пацрт лекције из повеснице за У. раз. — Срески учитељски зборови : Седница новосадског среског учит. збора. Седница сомборског среског учит. збора. — Седница ст. бечејског среског учит збора, — Преглед књига: „Раз Весћа!:еп и. Уег%е8веп е!с. V. Иг. Р. КаДобзатсЦеуНксћ. — Белешке. —

Унитељска организација.

Знаменити борац за учитељеку самосталност Адолф Дистервег, рекао је: „Сталеж без организације иостоји само ио имену, организацијом ступа у живот, а његов живот је у делању ва материјалне и душевне интересе сталежа, који су једно исто са интересима народа." Значај овога појмило је многобројво учитељство у Немачкој и од 130.000 учитеља, данас је у заједници 112.000 учитеља. Није то само код Немаца тако. Учитељство свих просвећених народа схваћа значај организације. Па и наши старији другови, који „бише па и пременуше," још у првом зачетку наше школске самоуправе, истакли су као важан услов школског и учитељског рада и напредка: Учитељску Заједницу. Наше некадашње самоуправне школске власти, које су иначе тешко прихватале модернија начела о слободи учатељској, ипак су у овом питању стале на напредно становишге и створиле прилике, да учитељи остваре счоју заједницу. А створиле су тдко пјв >љне прилике, какве ретко где постоје, наиме: Да учатељи без својих личних материјалних жртава, суделују на скуповима учитељжим. Од учитеља се дакле, тражи само морална жртва, која управо и није жртва, него дужносг према своме ииену и раду, који је у вези с тим именом; од учитеља се тражи да радц у тој својој заједааци, на унаиређењу своме, а тиме да посредно унапреди и своју за-

једницу и школу и општи народни просветни напредак, Ко је прави школски радник, ко има минимум смисла за идеале школске и учитељске, тај ће лако видети у свима створеним условима јамство за напреднији просветни рад. Такав учитељ корисно ће употребити пружену прилику да ради, и својим сређеним радом умеће дати правац, (користан по своје идеале) и оним незнатнијим неподесностима, које би евентуаано као прописи управних власти, сметале развитку рада у учитељској заједници. Али кад учитељство само не прихвата пружене повољне прилике за рад, него их без икаква стварна разлога одлаже за познија времена, то значи да неће да ради. А зашто неће да ради, код свих новољних прилика могло би се једино тумачити тако: Да није дорасло озбиљном раду, јер не схваћа значај тога рада; не стоји на потребној висинл и^телигениије, која треба да је камен темељац његова позава. Тако би отприлике могли судити о нами неучптељски кругови, али ми учитељи не смемо дати доказа таком мишљењу. Бачки епарх. школ. одбор, прихватио је молбу сомборског среског учитељског збора, да се одржи заједничка седница свих зборова у Бачкој 2. окт. о. г. Тај увод спремио би пут да се дође до ваједничког рада свих учитеља у Митрополији. Но у средини самог учитељства, цео један срески збор — ст, бечејски — доноси реше-