Школски гласник

Стр. 114.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 8.

ње, да те зборове не треба држати сваке године, из обзира према материјалном стању наших општина. Да је овај разлог поникао у крајевима, где су општине заиста материјално слабе, и онда, колико би с једне стране имао смисла, с друге не би, јер издатци за учитељске зборове установљени су вишим автономним властима, диктирала их је потреба; и од куда учитељство долази да разлозима материјалног стања општинског, прави сметње зборовима учитељским и заједнччком просветном раду учитељском и то оном раду, за којим је увек подизало свој глас као за животном потребом. Овај разлог већ и с тога није основан, што су општине и онако дужне дати потребна средства за одржање среских јесењих седница, а кад се установе јесење заједннчке седнице, неће бити посебних ереских седница ујесен. Други разлог против редовних заједничких седница, који нам извештач из ст. бечејског збора износи, није у званичном решењу зборском достављен осталим зборо вима. Ми би радије веровали, да се о њему није ни мислило на збору као са озбиљним разлогом, јер би он ииаче силно обарао свест учитељску о озбиљности и значају напредног педагошког рада Зазор нам је и помислити да би било учитеља, који би могли рећи да у нас није било „горућих ошпте важних питања за претресање," кад знамо да се „горућим оп штеважним питањима за претресање," не зна ни броја, и кад знамо да ни једно још питање још нисмо ни претресли како треба. После овога да споменемо још неке појединости. Свршен је чин да сва три среска збора у бачкој желе заједвичку седницу и да су сложни у томе да се она о. г, одржи у Ст. Бечеју. Но у погледу руковођења тог заједничког рада, сваки збор има своје засебно становиште. 0 самом председништву, сомборски срез држи, да треба да буде председник заједничкој седници школ. реФерент или најстарији председник међу председницима среских зборова; ст. бечејски држи, да треба заједничку седницу да води онај срески председник у чијем се збору одржава заједничка, седница; а новосадски срес-

ки збор држи: да треба сва три среза да изаберу по једног кандидата за председничко место и од те тројице, да заједничка седница изабере једног. Озбиљан, стзаран, сређен и напредан рад раскрстио је већ свугде у напредном свету с појмовима: Да онај води рад, који је најстарији, само зато што је он најстарији или да онај води који је домаћин у месту где се ради, само за то нио је он домаћин. Данас се тражи спрема у сваком добром и смишљеном раду, а поштовање старешинства и домаћинства лепе су врлине, али код рада какав овде треба не броје сами за себе ништа, ако пред њима није оно што је најпотребније а то је — спрема. Код нас се по зборским седницама више пута шири површност. Дође неки члан и развија по неке теорије сам на своју руку, те тако у по неком иитању може да унесе сасвим неправилне појмове с којима неки де > слушал«ца није познат, те ако се не нађе у збору члан, којп ће исправиги те неправилности, од неће неки чланови зборова таке неправилности собом, и то може сметати временом и њима и њиховом раду. За коректора таких неправилности, свугде је позван пред седник, с тога се за председиика свугде бира она личност, која је н а ј с п р е мн и ј а, или бар што више спремна, да може у сваком питању које се расправља дати правилна обавештаја. Кад је то пракса код осталог напредног света, онда је сасвим на свом месту, да и ми прихваћамо оно што су напредни људи већ давно утврдили као исправније. Ти су разлози и руководили новосадски срески збор, да изнесе предлог о кандидацији и избору председника. 0 спору или дангуби каквој, при избору председника, не може бити ни говора, ако је пред очима добробит саме ствари, јер ваљда учитељство зна, који су му другови мање спремни, а који више. А ваљда се не претпоставља да ће неко од учитеља доћи да отеже ствар и да се сигра избора, него ће сваки ићи затим да што озбиљније приступи томе раду, а где то буде сврха, неће се ни појавити таки покушаји, да се раду да жиг неозбиљности.