Школски гласник

Вр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 115.

Као што је иитање о председништву важна етвар ио даљи рад, исто тако је важан и еклоп самог одбора који ће управљати радом. Да управља радом онај управни одбор, у чијем се срезу држи заједничка седница (као што жели ст. бечејски срееки збор) значило би одмах у почетку поћи несређеним путем, јер у таком раду не би било никаква континуитета између сва три заинтересована збора. Дакле, много је правилније да радом управљају увек по два одборника из сваког ереза. јер ће они бити најприроднији тумачи својих зборова у свему, где буде требало брза, правилнаистварнаобавештаја. Сваки почетак има своје тешкоће, па тако је и овде. Питања о којима је овде реч, нису тако споредне вредности, као што то можда на први поглед изгледа, Не, та питања су баш од животне вредности по даљи развигак тога заједничког рада. Да се на њих мало више пазило и у зачетку среског зборовања раније би се опазио виднији резултат зборског рада и не би се појављивало и у самом учитељству по негде мишљење, да од тих зборова нема користи, која се од њих очекивала. Ако не будемс и при почетку рада у заједничким седницама пазили на те чињенице, сами ћемо створити сметње у напредовању тога рада А има ли кога међу нами, да не жели том заједничком раду леп напредак и стваран успех? Та ми увек истичемо важност својег угледа, јер то је саставни део и правилних педагошких појмова, али то не можемо постићи „на душеку све дуван" нушећи, даое комодитетом, нити можемо постићи површним радом „од попа до ковача," него ћемо то постићи стварном, темељном спремом и вољним и одушевљеним радом на својем усавршавању, и тиме на на унапређењу народне школе и просвете. Р-

Продоери за проучавање ђака. (Прантинке упуте за учитеље). Бг. рћП. Паја Радоезвљевић, <'е11оте Педагошког Факултета — Њујорк, „8еИ; ећта глтеј Вегешеп 81ећеп л\дг 111 ешеп пеиеп Веуе§ип§' шпегћаЊ <1ег угв-

вепбсћаЛНсћеп Рас1а§'о§'1к, тее1сће пасћ с1ег Апшсћ! јћгег Напр1Гег(:ге(ег (1ег ра<1а§о§18сћеп Тћеопе шн:1 Ргахј« пеиев 1ећеп гиГићгеп тог<1. Ћ г 1г пеппеп (Меве лаззепвсћаГШеће ће№е§ип§ тпегћаЊ с1ег Ра(1а§'Оо'Јк луоћЈ кигг сИе е х р е г 1 т е п 1 е 11 е Р а (I а »• о 1 к. шс1ет тг Дет Ве18р1е1 с1ег пеиеп Рбусћо1о§1е М§еп, 111 тее1сћег 81ећ вуб^етаИзсће Веоћасћћто' ипс! Ехрептеп! ги 8о1сћег Ве<1еи1ип§' егћоћеп ћаћеп, (1а88 ез §;егесћ1;Гег%1; ег8сће1п1;, 81е пасћ јћгег теЉосИвшепЕ1§епаг1 а1в ехрег1теп1е11е Р а с1 а §• о §■ 1 к 211 ћеге1с1теп". РгоЈ. Ог. Егпб! Меитапп (Уог1е8ип^еп гиг Е1пШгип§' 1п Ље ехрег1теп1;е11е РаЈа^о^к ипс! Пи-е рзућо1о^хзећеп ОгигкШ^сп, 1907, I. св., 1, предавање). А. Уводне речи. Екшериментална педагогија и систематска педагогија данас нису какве мушице већ сушта Факта. Сједињене Државе у Америци, Немачка, Белгија, Швајцарска, Француска, Инглеска и Руеија данас се утркују на овом научном пољу. Тајједух ночео да пали и наше учитељство. Ено у Србији се основало прво срп. друштво за нсихологију деце, у Загребу се држе предавања из експерименталне педагогије, а у Бугарској су се одржали Феријални течајеви за учитеље, на којима се предавала и експериментална педагогија Српски Београд, хрватски Загреб, бугарска СоФија и словеначка Љубљана треба да што агалније потпом »гну овај покрет, покрет који ће васколико учитељство на врелу своје рођене вауке духовно ујединити; то ће уједињење бити и основица за све оне узвашене јужнословенске идејале, у које с правом верује сваки поштен и интелигентнији Србин, Хрват, Бугарин и Словенац. Наравно, овај п )Крет не може тако јако напредоватл у први мах, јер смо тек почетници у томе. Ми тако рекућ немамо ни ижице о тој новој литератури. Неопходно је, да се наше учитељство упути у нову експерименталну психологију, а особито у њезин метод и да добије тоталну слику о екснерименталној педагогији. Ја сам настојао да колико толико испуним ту празнину, Моја „Експерименгална Психологија" већ је ушла у штамну, а издаће је хрв. педагошки књижевни збор у Загребу у својим *