Школски гласник

Стр. 116.

едицијама за 1908. годину. (Дело износи 12 стотина иисаних страница велике осмиае са 320 слика и са збирком од 200 лаких ексаеримената). Исти збор издаће и моју „Експерименталну Педагогију", која ће бити исто тако опсежна, Но, ово ће дело изаћи тек у 1910. години. Моје треће овеће дело : „ II с и х ол о г иј а за учитеље свију школа," такођер ће бити од велике помоћи по учитељски свет, јер о бухвата све гране психолошке науке с обзиром на васпитање и наставни рад у школи. (Рад ће скоро бити готов у рукопису, који износи до 15 стотина страннца велике осмине, са много илустрација и табеларних прегледа.) Ова је психологија популарно написана и нздопуна је поменуте експеримееталне психологије и педагогије. Ја желим да доцнрце издам суставну штудију о школском детету и детету у опће. Но, то ће се све остварити иосле 3—4 године, а нама су сада потребне оваке ствари на нашем матерњем језику. Ја сам досад публиковао некоје овеће и омање чланке о томе, и ко се интересује о њима ено му списак тих мојих радова на концу овог малог рада. Напомињем и то, да с аутороЕОм дозволом превађам, последње и највеће дело проФ. Мојмана: „Предавања за увод у експерименталну педагогију." Оно ће бити велика надопуна моје поменуте ексиерименталне педагогије. Кад ме је позвао на сарадњу Г. X. Михајловић крао сам се што да отпочнем. Да напишем какве опће реФлексије, — неће много помоћи нашем учитељском свету. Да опишем некоје своје експерименталне резултате, — не ће много помоћи нашем учитељству, које је почело тек да се интересује за оваке стручне ствари. Да изнесем све научне податке о проучавању ђака, — не ће бити од толике користи, јер и ако би их наше учитељство примило можда и с највећим одушевљењем, ипак то не ће стаорити оно, што је неопходно у овом научном п крету: саморадња, сопствено експериментисање на својој деци и ђацима. Због тога сам наумио, да у овом чланку изнесем неколико примера за ироучавање ђака, да дадем прва и најаотребнија упутетва за то, а кад

Бр. 8.

се и у еас пр )бије лед у том аогледу онда ће ствари поћи саме својим током. И ако сам уверен да ће у први мах бити много невештих примењивања, ипак сам убеђен да ће проучавања по овој теми бити од велике добити по оне учитеље који се буду бацили на ово тако нлодно и интересантно ноље. Шта више! Моја би жеља била кад би поједине учитељске колегије, учитељске скупштине озбиљно повеле реч о оваким испитивањима, па да међу собом ноделе ноједина питања испитивања, и да до идућег састанка саберу табулзшу и изнесу барем најглавније резултате, о којима би се онда расправљало на састанку и заједнички ст-варали практички закључци, који из тих података произлазе. Зар то не би била занимљивија, научнија и стварнија седница него ли они наши збор ви са „високим" шпекулативним темама (које имају можда само историјску вредност) и штуром, субјективноличнем критиком. Ја ћу сваком бити при руци у том првом раду. Коме је нешто нејасно у погледу на методу, нека ми се јави, и ја ћу по могућиости одмах доћи у помоћ са писменим одговором*). У овај нар изнећу ове прнмере за проучавање ђака, а чим добијем мало више времена изнећу и друге узоре: I. Емоцијоналне активности деце: бојазан. II. Дечије држање напрама сунерстицијама. III Амбиције младости. IV. Дечија спонтана цртања. V. Дечији смисао за новац. VI. Типови памћења у деце. VII. Дечија перцепција. VIII. Уморност у ђака. IX. Растење деце. X. Психологија адолесцевције. XI. Имитација младости. XII. Сугестибилност деце. XIII. Душевно назадна деца, XIV. Слух у школске деце. XV. Вид у школске деце. XVI. Нервозност у школске деце. XVII. Функцијоналне неурозе у ђака XVIII. Кичмена курватура и локомоторичка атаксија. XIX. Деч>ективан говор: муцање и тепање. XX. Проучавање ђака, који бегају од школе. *) Моја је здреса : ТЈгтч:гм1у 8сћоо1 оС Рас1а^о§у, N е \ у Јогк ЛУааћт^оп 8фгаге, Атепса .

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК