Школски гласник

Бр. 8.

ШКОДСКИ ГЛАСНИК

Стр. 117.

Б. Прва серија нацрта за проучавање ђака. I. Емоцијоналне активности деце; боЈазан. Сврха је ваепитања та, да децу учи чега се треба бојати а чега не. (А р и ст о т е ло). Педагошки проблем није то да елиминује бојазан, већ да иренесе умоћ праве реакције. (Др. Г. Стенли Хол). Онај, који нодиже дете репрезентује његов мозак; и свака рђава ствар што се износи пред његов мозак, сваки удар и свака бојазан ког оно искуси, оставиће свој траг, који ће бити тортура у васколиком његовом животу. (Анџел о М ос о.) Л. Ексш.римемти. 1.) Штудија опћих ипретежних бојазпи: Задајте ђацима да напишу писмени с ставак о стварима, којих се онп сада боје или о стварима, којих су се некад бојали. У сваком примеру век деца нмзначе у том свом саст^ву име и презиме, спол и доба (године и месеце). Иначе не дајте никакве дирекцвје нити ишта говорите у разреду о субјекгима бојазни, барем док не саберете те њихове еаставе. 2.) Штудија партикуларних б ојазни: Као други писмен састав може послужити тема: „Наиишите о вашој бојазни од мрака". Реците разреду да назначи зашто се б >ји мрака, шта имаде у мраку што их так) јако плаши и т. д. Једном другом нриликом можете узети као тему о партикуларној бојазни од змија. И у овом саставима треба ђаци да нвзначе име и презиме, спол и доба. Б. Класификација. Врло је важно да се знају претежне бојазни у дечака и девојччца у различитим годинама жив та. Папире на којима су одговар ла деца треба груписати према сполу, а ово опет треба средити према годинама. Ја ћу изнети једну шему, која сугерира правц«, према којима можете класиФиковати бојазни: 1.) Ирироднеили натуралне агенције, као што су : мрак, грмљавина и севање, метеори, водз, буре, циклони и т. д 2.) Људске а г е нци ј е : пијани људи, пандури и жандари, просјаци. лопови, хајдуци и т. д.

3.) Ж и в оти њ ск е а г енциј е : змије, пауци, пси, краве, мишеви, пацови, лавови тигрови, курјаци, медведи и т. д. 4.) Механичке агенције: жељезнице, пожари отров бодежи, ватра и т. д 5. Натприродне агенције: духови, вешгице, гвоздевзубе ђаволи, виле и т. д. 6.) Различите агенције: гробље и т д. (Наставиће се.)

0 вокалној шузици у срп. нар. вероиеп. осн. школи. Педагошна расправа. За вршачки епархијски учпт. збор, који је одржан у В. Гају, израдио: Л&За ТерзиН, вршачки учитељ. Бокална музика јесте једно од оних средстава, којим се износи на видик душа човечја. Поред речи и писма, песма је врло подесно средст&о, којим човек, такорећи, ФвтограФише своје душевно стање. Кад нам је реч и сувише слаба да искаже све оно, што „срце осећа", онда долази песма, којом смо кадри излити сву своју радост и тугу, што све ни близу писмо кадри уч нити речју. За то баш пеама и јесте инстинктивна појава чове.лје душе. Та, чак и они људи, који су на најпримитавпијем ступњу цивилизације, и они имају својих песама. Види се, дакле, да је певање нешто тако давнашње што се јавља већ у самој нрироди човечјој Осим непосредног, субјективног утецаја, пеема има још и посредни, обЈективни утецај на све оне, којих се дотиче. Једна весела песма кадра је створити „рајско расположење" међу толиким слушаоцима, а једна сентиментална севдалинка може створити такав душевни штимунг, у коме „срце пуца од туге. " У вештим рукама песма је силно средство, којим се влада душом човечјом. — Због свега тога још од најетаријих времена, песму су држали за моћно ередетво, којим се утиче на душевни жпв т. Стари Јелини држали су певање, као врло важ>.н Фактор у образовању душе човечје Чак и Шпартавци, који су у сво-