Школски гласник

Стр. 118.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 8.

јим васпитним назорима били доста једнострани. употребљавали су песму, као средство за развијање ратоборности у својих васпитаник&. Атињани пак, који су већ и иначе више ценили уметност, неговали су црквену и народну песму. — Римљани, ма да су сматрали светску песму, као ствар чиетог уживања, те су то остављали робовима, опет за то, приликом јавних вежба и светковина, њихова младеж певала је славепоје у спомен својих славних предака, па и главни део њиховог богослужења била је песма. И к@д Јевреја песма је заузимала врло важно место у богослужењу, о чему нас уверавају испевани псалми Давидови, — А како важну улогу заузима певање у нашој хришћанској црквн, о томе сви ми имадемо непосредног искуства. Схватајући значај песме, пије ни чудо што је она унесена и у саме школе. Већ у првој хришћанској школи, коју је подигао Протоген у Едесу, поред читања и нисања предузимало се и певање нсалама. — Као што се види црква је, у свом интересу, већ за рана извојевала места појању у осн. школи. Ту се види велика мудрост оних, који су водили бригу о интересима цркве. За светску песму слабо се ко старао, чак и у средњем веку, кад је у свету у велико цветала песма, о чему нам служе, као докази „ТгоићасЈоиг^-и и „Ме1в1ег8ап^ег"-и, у школи је неговано тек само појање. Колико је то доказ јаке мудрости црквених људи, толико је то јадна сведоџба о слабом старању, никаквом упливу, или можда плитком схватању светских људи, који нису могли извојевати у школи достојна места светској песми. РеФормати су нарочито велику важност давали песми. Лутер и Меланхтон строго су тражили од учптеља да су појци и да уче децу цркв. песми. Страховити ЗО-о годишњи рат бацио је у натраг ова настојавања реФорматора око подизања гакола. Ј1а баш у то време је Словен — Коменски заузимао се за то, да се песми д& пристојно место у народним школама. Сви ови досадашњи педагози и други упливни људи, заузимали су се једино само за цркв. песму. Тек само у другој

половини 18. века Филантрописте су уводили у шхоле и светску песму. — Заступајући у васпитању реални правац, нису могли ни даги онај прави значнј самој песми. Певало се о сухопарним свакидашњим стварима, па није ни чудо, што је све то било од слабог утиска на срце. Отуд утецај тих песама и није могао продрети даље изван школских зидина у сам живот. Песталоци, истичући за циљ васпитања хармонично развијање свих човечјих способности. сам са собом би дошао у противност, да није изрекао био: да је ииевање једно средство за развијање човечјих осећаја. Ма да он сам није био вешт у певању, опет за то, он се одушевљено заузимао за певање. Отуда је и било, да су његовим одушевљеним заузимањем наскоро поникла лрва методичка упутства за невање у осн. школама. То су израдили по Песталоцијевим начелима, N а $ е 11 и Р1'е1Гег. (1810.) Поред других добрих страна овог метода једно је зло у томе, што су и сувише високо истакли циљ иевања у осн, школи. Тражило се, наиме, да деца у осн. школи добију толику способност да могу певати „ уоп В1аМ:" сваку песму, која одговара дечјој душевној снази. Па онда, грешило се против најкардиналнијег педагошког принципа, наиме: у обучавању није се ишло од конкретног т ј. од песама већ се почињало с апстрактним стварима т. ј. нотама. Читав овај метод разликовао је 3 саставна елемента, наиме: тражило се вежбање у ритму, динамици и мелодији. Тек кад је све то вршено ирво у теорији онда се прилазило на само певање. Види се, дакле, да је читава ствар једна врло сухопарна и отужна метода. Све ово кадро је било баш да убије вољу за певање у место да развија љубав ка песми. — Но све то, ипак је служило напретку саме ствари. Добре стране, као и махне самог метода добро су послужили доцнијим методичарима певања. Етј већ 1813 г. Еатори , у своме упутству, препоручује, да се сва 3 споменута елемента т. ј. ритам динамика и мелодија предузимају и од сад, само не одељено једно од другог већ сва три да се узимају заједно, упо-