Школски гласник

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 119.

редо, концентричним начином. А што је главно: много раније даје места самосталном певању. Ово је тако удесио, да после ових ритмичних вежби дођу одмах и мале песмице, које су баш нарочито удешене према свршеноме теоретском градиву. Ову Наторпову методу дуго су држали као добру, док на послетку Липднер, проФесор у ЈГиписком, није изрекао, да је већ сам начин погрешан, пошто учење певања треба онде отаочети, где се до сад свршавало т. ј. треба почети с песмама. Линднер је читаву обуку поделио на приправни део, где су учили децу све до 10. год. да певају по слуху; за тим на теоријски део, где су учили с децом познавање нотних звакова. Тако је, ето, тек у почетку 19. века, Линднер поставио учење певања на здраву осниву, што је, у суштини, све до данас остало ненромењено. У духу ових начела издавали су упутства још и Хенчл и ЗсћШге. Обојица су узели Линднеров начин за основу, само су све то они с извесним изменама дотеривали усавршавали. У другој половини 19. века издао је своје упутство у певању РЈШдег, који је заступао то мишљење, да теоретски део науке о певању треба изводити из самих песама. Наиме, као што је ЈасоШ заступао да се читање научи на освову готових предмета за читање, без познавања иисмена из азбуке, исто тако је и РДи^ег тражио, да се теоријски део певања научи у 13 лекција и то ва основу, баш за ту сврху нарочито скројених мелодија. Пошто је у читавом овом начину тачво изведено начело иоступности, наиме ишло се од примера к правилу, од конкретног апстрактном, за то је овај начин у први мах врло многе освојио, те су га много хвалили као добар метод. Касније, међутим, и њему се нашло замерака. Замерало се, да певање много губи од свог естетског утецаја тиме, што се мелодија узима за основ силних техничких вежбања. Па онда још и ово, да би песма згодно могла послужити за осПову теоријском учењу, због тога су мелодије силом кројили према иотреби. За то, није ни чудо, ако су тако силом скројене мелодије и промашиле своју праву васпитну сврху.

Још ваља сиоменути и хрватског музичара Кухача. Он је врло добро радио, што је уносно чисто нар. песме или сложио на основу нар. мотива. Знамените су његове збирке песама, које су изашле у издању Лавослава Хартмана у Загребу и то у 4 велике свеске. Ово за то и спомињем што међу тим песмама имаде баш доста чисто срнских песама, које особито добро могу да послуже и срп. школи. Вредно је споменути још и то, да је Кухач био одлучан иротивник томе, да се у нар. школи учи иевање по нотама. Своје станозиште бранио је тиме, да циљ нар. школе нијв то, да негује себи иеваче од заната ; затим је држао, да осн. школа нема на расположењу ни доста времена, а да би с успехом могла предузимати нотно певање. Међутим Еовак врло убедљиво пропагише учење нотних знакова, Новак вели кад нам у певању није зазорно употребити т. зв. триле, само да би деци певање учинили што више очигледним, онда, пита Новак, за што се бојимо тога да у место тих трила употребимо баш саме нотне знаке? Ако зазиремо од тога, само за то, што се бојимо, једне нове азбуке, а ми употребимо те нотне знаке ма само као неке значке без њихових имена. Они ће нам чпнити ту исту услугу, што и триле, само што је све ово тачније, савршеније, па то бага и јесте оно, што им даје далеко већу важност над трилама. (Наставиће се.)

Педагошка преглед. Италија. У Италији су јавне школе овако уређене : 1. а) Оеновне школе (6 година.) б.) Вечерље и недељне школе за одрасле неписмене (Наставни план издаје министарство просвете; учитеља постављају и сноее издатке комуне). 2. в.) Секундарне школе првог степена (трогодишњи течај.) Овамо спадају: Реалке, доње гимназије и школе за образовање учитеља основних школа (Наставни план издаје министарство просвете, а оно издржава и поставља учитеље.) г.) Секундарне школе другог степена. Наиме. Виша гимназија (2 године), лицеј (3 године),