Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗА ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 9. У Новодо Саду, 15. рпаја 1908. Год. I.

САДРЖАЈ: Млађој браћи учитељима ! — Примери за проучавање ђака, од др, П. Радоеављевића. — Вокална музика од Л. Терзиног. — Наше учитељеке школе. — Педагошки преглед: Турека. — Учитељетво: Тражбине срп. нар. учитеља у Босни и Херцеговини. — Србија: Резолуција против своштеничког утидаја у школи — Срески учитељски зборови: Седница вршачког срееког збора. — Извештај о школама у епарх. темишварекој. — Белешке. Књижевни Оглае. Нове књиге. —

ЈМлађој бра+»и учитељима — Миладин Туторов, учитељ Сентомаш. —

Искуство тврди, да се будућност једнога народа оснива на његовом културном развитку. Да ли тог наиредовања културног видимо код нас, најбоље је сравнити га са развитком других народа. Ако бацимо поглед на друге блиске наро де, унашће нам у очи, да се сви, мање или више, мичу ; напредују, удружују, а тиме дају доказа, да су дошли до уверења да се само сабраном народном снагом може успешније борити са свима еепогодама, које стоје на данашњој опћој културној утакмици. Колико су само Немци, Езглези, па и други, утрошили, па и данас троше умне снаге, па материјалаих жртава, на умни и економски развитак свога народа ! Но највиднији пример културног напредовања, показују Данци. У Данској постоје читави течајеви, у којима и сами универзитетски проФесори. у т. з. народним великим школама, поучавају земљораднички сталеж, дакле језгро народа, у свим корисаим знањима, богатећи га духовним оружјем, а приводећи рацијоналнијем економском раду. Тако раде други народи. А шта радимо ми ? Ми иако видимо, да емо још далеко од утакмице у културном развитку, тек дајемо гласа од живога, не радимо у оноликој мери, да снагу јачамо, већ стојимо скрштених руку, плачемо за бољим временима, дивимо се тућем напретку и роитамо на несретну народну судбину, која иочиње брисаги комад по комад срп-

ских светиња, српских обележј&. Тај ошпти нерад, та усиаваност наших образованих чланова друштва, дакле интелигенције могла се до сад и опростлти. Не може се додуше рећи, да није баш ништа урађено. Рађено је, па ради се и данас, али је слика тога рада нејасна, у којој се виде само недовршена почетци. И данас се још покушава, да се разноврсним племенитим установама утре пут културној тачци народног нам напретка. Једна од тих су и јавна популарна предавања, која се приређују само у два три места (Сомбор, Нови Сад и т. д.) а учесници су рада неколико људи, чији рад не може имати опште стварне вредности, јер немају добро смишљена, утврђена плана, који треба да створе, укалупе, стручни људи. Него се ради онако на дохват. Па као што је покушано са популарним предавањима, тако је остало у зачетку и са народним књижницама, моралним курзовима, којима је зачетак Срем. Карловпи, а на којима су расправљана поглавито пвтања религизио моралне садржине. Почело се и ту нешто радити. Нема сумње, да учитељство, како евојим радом у школи, тако и ван ње, игра врло важну улогу у културном развитку једнога народа. Може се рећи, у колико се оно заузима за народни напредак у толико више скаче морална и духовна снага тога народа; у толико се видније