Школски гласник

Стр. 130.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 9.

опажа, да ли се народчи слој богатн духовнии и моралним каниталом, а тиме се ма нриближно даје одредитн, колико ће културног интереса донетл будућност његова. Ако ставимо питање на наше учитељство, за које је везана тако велика морална вредност, да ли је оно бацало у довољној мери моралног семења на просвестно поље народа; колико је оно у опће показало интереса за регулисањем моралних и духовних страна, па економских прилика до данашњих дана — одговор ће бити нејасан, нетачан. Пробијаће из њега жалосна, истина, да је мало просуто духовне шненице, мало је имало наше старије учитељство, млађих радних снаг&, замена, које је прихвлтило њихову искуством стечену васпитну директиву за наставни рад. Па од онах, који ово примише, те стадоше у службу народног напретка, баш својом великом вољом, својим истинским радом што створише, кварили су они, којп су на иет.) позвани ; други пак радили су без заједничког договора, сваки на своју руку, можда и на погрешно створеном програму. Па када већ видимо, да наступело ново време тражи, да му станемо на бојно просветно иоље, са свом духовном снагом, свим особљем, организујмо се, сгворимо заједницу, те укуаном. свесном, зајгдничком сеагом, смишљеаим радом, пођимо стазом, која одводи ср^тоијој будућности. Старије учитељство, пуно искуства, зрелих, напреднијих мисла, нека изда поклич, који не сме наћ! одзива само у једном месту, једном учитељеком лицу — века спреми програм за опћи рад, дакле само да држи крман тога рада, а млађе учитељство, пуно воље, са свом физичком и умном спагом, биће заступљено радом на просветном пољу. Ако будемо исгински схватили озбиљну, силну навалу којој је изрична снрха, да нас сил м културне моћи отргне из пра дедовског стабла, учитељство треба без обзира на друга просветна лица да огласи рат свеопштем немару, који се зацарио у свом нашем јавном животу; треба да се лати посла, да докаже, е има још ггравих бораца за народну срећу за народни напредак!

Придоерц за проучавање ђака. (Практичка упуте за учитеље). г »г. рћл. Паја Радоеављевић, М1отг Педагошког Факултета — Њујорк. В. Педагошка тггања. 1.) Које су бојазни заједничке у дечака? у девојчица? 2.) Које Физичке експресије прате различите бојазни? 3.) Како дете учи да се боји швиних ствари? нечулвих предмета? 4.) У коликој су мери бојазни инстинктивне? наглећене ? резултат васпитања и наставе ? 5) Које бојаз и треба еузбијати? 6.) Како може настава у земљоппсу и природним наукама помоћи у сузбијању бојазни из детињства ? 8.) У колико се учитељ може послужити са дечјом бојажљивошћу у школској дисциплини? Н Дечје дшање према суперстицијама. Принчеви и принцесе, патуљци и гноми бајка, радници око божићних чудовишта, св. Никола и бадњак, као и створења, која је створила дечја уобразиља према узору оног, што дете знаде и 1 рича, све то што живи, као и људи у свакидашњем свсту, јавља се у сновима умраку, у чудноватим сањалачким тренуцима кад се чулне ствари губе из вида, донашајући у живот детета златну сунчану светлост или црне грозне сенке, најрејалније ствари васколиких рејалитета. (Др. Џемс Сели). о.) Ексиерименти. 1.) Статистичка штудија. Реците разреду да напише све суперстпције о којима знају и нек назначи шта свака суперстиција ради. 2.) Проучавање партикуларне су п ер стициј е. Нека ђацл опишу сушрстицују „налажење коњоке поткове" (или нек опишу, шта мисле или се надају кад виде н. пр „цигапина", „попа," „оџачара" и т. д.) Кад су ђацп написали ово, онда их запитајте : а.) Верујете ли у то или не? б ) Реците зашто је иетипито или не ? в) Од кога сте то научили? 3.) Реминиоцентна штудија. На учитељском састапку или каквом другом