Школски гласник

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 131.

збору могу учитељи спремити извештај о суперастицијама из своје сопствене младости, с обзиром на а.) путовање ; б) тражење новца; в.) губљење новца; г.) болест; д.) смрт; ђ.) жеље; ж.) љубав: з.) женидбу, удадбу и т. д. б.) Класификације. У статистичкој штудији, суперстиције могу се груписати под овим главама: 1.) Натприродно: дуси, вештице, виле, гвоздензубе и т. д. 2.) Дивинација: нретсказивање љубави, женидбе удадбе, путовање, смрт време, несрећу, и т. д. 3)Врачање и чаролије: жеље, изналажење изгубљених и украдених ствари, добри изгледи у будућност, спречавање нееретних прилика и т. д. У штудији о партикуларној суперсти цији о срећи кад се нађе коњска поткова, може се сабрано градиво средити према 1 ) броју различитог спола и доба, к ји верује да је истина и према броју, који не верује у то; 2.) треба означити разшг одговора, т. ј. да ли је «.) веровање у истину — доказана истина измишљена Рвтина, или се пак она чула од оних, који говоре истину, и б.) да ли су се они, који неверују у то, сами уверили о томе да је неистина ; 3.) врело суперстиције — а.) родитељи, б.) учитељи, в.) друга деца и г.) лектира. в.) Педагошка иитања. 1.) Да ли деца пролазе кроз еуперстицијони степен, који је сличан степену, кроз ког је прошла људска раса? 2.) Где су они научили евоје суперстиције? 3.) Какво је њихово држање према њиховим суперстицијама ? 4.) Како и колико претежу суперстиЦије у деце ? 5) Какву улогу игра школски живот у развпјању суперстиција ?

6.) Дн ли учење митоса тежи да појача суперстицијоне осећаје? 7.) каква је литерарна (књижевна) и артистичка (уметничка) вредност суперстиција у дечјем животу? 8.) Који наставни предмети теже да сруше веру у суперстиције? 9.) Када и како се може деци најбоље притећи у помоћ, да р&зликују између стварности и уображења? (Наставиће ое.)

0 вокалној деузици у срп. нар. вероисп. оен. школи. Педагошка раоправа. За вршачки епархијоки учит. збор, који је одржан у В. Гају, израдио: Лиза Терзин, вршачки учитељ, Још је добро споменути и то, да је у Угарској био први покојни Натошевић, којијеуосн. школе увео светску песму, каообавезанпредм е т. Благодарећи напредном духу свог неумрлог шк. великана, оновременог главног шк. надзорника покојног Б&бе, ту смо ми Срби били те среће, да смо у овоме испредњачили свима осталим основним школама у Угарској Ето тиме је, у 'лавном означен и сам и^торијски развитак вокалне музике у основ ној школи. Из свега овог види се то, да су р а з личита мишљења већ, у погледу саме сврхе о увађању певања у осн. школу. Иедагози се у овом питању деле у две групе. Једни траже да се у осн. школи предузима и вотно певање, а други су одлучно против тога. Најновији државни наставни плав, који је одобрен од в. уг, мин. бог. и јавне наставе 16 јуна, 1905. презд. бр. 2202. одређује, да се у подручним осн. школама у I. и II. р. уче деца певати по слуху, а од III, р. доиушта се, иреаоручује и упознавање нотних знакова. - Међутим у читавом упутству, као непрекидна нит протеже се начело: да се иевање по слуху увек ставља испред певања по нотама. У читавом том упутству види се још и извесна *