Школски гласник

9

Стр. 132.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК.

Вр. 9.

неодлучност. Ма да се увиђа : да је певање на ноте тешка, скоро немогућа ствар за основне школе, опет за то, да би -— ваљада — са својим шаолама одржали утакмиду, наспрам других напредних школ&, силом се намеће учење нота у о?н. школе, ма да се, од свега тог иште као што се онде вели, тек само — минимум. Као што се види с тим минимумом иде се к томе, да то буде тек само Фирма за квалиФИкацију модерности наших школа! А читав тај посао, који се у осн. шк. тек једва започео, имао би се доградити у поФторним школама, за тим у омгадинским удружењима, а касније пак у цркви и у пев. дружинама. Ето, тако је у мађ. школама. У Немачкој се предузима учење нотног певања још у II., а неки одмах већ у I. р. осн. шк. Методичгр БЧсМпег је за то да се већ у I. р. уче нотни знаци, аКисЈе је опет за то, да се почпе тек од II р. тако је исто у берлинск м наст. плану од 1902. г. Међутим некоји методичари (БЧсМпег, Сгге11, ГогаЈег, Стаабпег) су у опће противни учењу по слуху. — А у Хрватској се нотно певање и не предузама. Нарочито је против тога хрватски педагог Васаричек. Сад је на реду да се рекне што и за наше прилике. Н?.ша наставна основа не спомиње учење нотног певања, већ само учење по слуху. Ма да је та наотавна основа грађена још 1872. г., оиет за то потпуно одобравам исту у овом делу, где се говори само о певању но слуху. Одлучно сам против тогј , да се у осн. шко ли уче још и ноте. Да све ово не би из гледало, као пуко извлачење испод нових дужности, сматрам за потребно да изнесем и саме разлоге, који су против певања на ноте у нашим ссн. школама Одмах на првом месту стављам питање : чему је и потребно, управо, учење нота ?! Наше основне школ , ваљда, у 90^ оспособљчвају децу ратарског сталежа. Па шта ће нам онда ноте? Па, 1де је тај нароЈ, који пева на ноте ?! Нит га има, нити ће га икада бити! Ето, Талијани важе, као један од најдаровитијкх парода у музипи, па, ни њихов народ не пева на

ноте. За то, дакле, узалудан посао би био, због таквих Фантома, Форсирати учење вота у ©сн. школи. Па онда, основна школа ставила је себи сврху у нрвом реду то: „да сарема за живот. и Е, па где би наша деца примењивала оно своје музичко знање, које би стекла у осн. школи ? У својим животним пословима за цело не ! Можда у певачким дружинама? Та, у певачка друштва не дођу ни 2—%% од наших ђака, па онда и саме певачке дружине у највећем делу певају опет по слуху, а оним нотама тек с.мо варају сами себе. — Види се, лакле, да за наше осн. школе нотно учење нема ни практичне вредности. А онима, који „швермују" за тим, да наше осн. школе не зао^тану иза других осн. школа, имам да кажем ово: Та није ама баш никаква штета, ако у овоме баш и з^останемо иза Немаца. Ннјпре треба у другом нечем, што јемного важније, да идемо за Немцима, па тек на послетку њ к нам је ш то, да певамо „на еоте." Па онда још и ово: Немци имају у својим осн. школама 8 разреда, а ми нај више имамо школа са 4 разреда, а мало са 5, већ шкс-ле са 6 разр., могу се на прсте избројати. Стога, дакле, наје баш ви могј ће, у том погледу да идемо за Немцима кад немамо на расположењу ни толко времена колико га имају Немци. Немачке школе су много мање онтерећене од наших српских школа. Ми морамо да задовољимо 3 Фактора: рарод, цркву и државу. За то смо и сувише оптерећени, те иам недостаје времена ни за важније, ствари, него што су —- „ноте." А, за који дан, па ће нам се одузети још и више времена те ћемо морати врло рационално поступати са својим шк. временом. Специјално наше вероисповедне основне школе, доста су оптерећене цркв. сојањем, тако, да већ и то иште доста времеиа, да се може свршити тражени материјал. Ми у учењу појања морамо провести баш оно време, којим се други ,,галантирају" учећи још и певати „на ноте" ! Тпко, дакле, види се, да наше школе немају ни времена за те ствари. Сад остаје још један и најглавнији разлог, због чега се код нас не може ни мислити