Школски гласник

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 139.

2. Да ее регулишу и узаконе учитељске плате и доилатци, како су то учитељи у својој резолудији донели. 3. Да се потврди школска уредба која је ирошле године поднета Просв. Савету. Учитељи очекују да ће се у идућој седници Просв. Савета ови предмети узети у претрес. Ако се где год расиише каква утакмица у чекању, свакојако ће учитрљи постићи рекорд, јер нико не уме тако дуго и трпељиво, да чека као учитељи. Србија. Резолуција Косаничког Учит. Доуштва. Поводом тога што је у пројекту закона о преуређењу свештени ког стањауСрбији стављено у дужност свештеницима, да присуствују иредавањима из науке хришћанске у основним школама, чиме се оне стављају под контролу и туторство свештенства, — Косанично Учитељско Друштво на своме збору држаном 14. априла 1908. год. по довољној дискуеији о том нитању, донело је ову Резолуцију: 1. Друштво одлучно протестује иротив завођења ове уредбе, по којој би се учитељство ставило под контролу свештенства, а основне школе дошле под неку врсту црквеног туторства. То би било враћање у ередњевековно доба, када је црква господарила над свим и свачим па и над школама. Али таква је уредба апсурдна у XX веку, и зато је дужност свега учитељства да једнодушно устане противу ње_ 2. Друштво сматра да су учитељи школовањем довољно оспособљени за правилно предавање свих примета па и науке хришћанске у основној школи, с тога је бесмислена свака контрола над њиховим радом од стране свештеника који немају потребне педагошке спреме. 3. Друштво апелује на Народну Скуиштину, да ту одредбу одбаци као застарелу, несавремену и штетну по напредак основне наставе у нас. Исто тако апелује на јавност и на све напредне људе, да подигну свој глае противу увођења ове средњевековне уредбе.

Срески учит^љски зборови. Извештај о раду ср. и ет. учитељског збо ра вршачке епархије : одржаног у среду 16.29. априла 1908. г. у Панчеву. Да бих разјаснио у наслову оно: „ср. и еп." споменућу, да смо ми једини вероисн. уч. збор у овој епархији, па за то смо ; ето, срески и и епархијски учит. збор.

Ма да немамо у Панчеву евојих, вероисп. осн. школа, опет за то одржали смо збор и овде јер ту имамо 3 ерпска вероисп. забавишта. Било је нешто после 8 ч., кад смо се сви искупили у лепој св. успенекој цркви панчевачкој, где је преч. г. Сава СтојшиЛ окр. протопресвитер панчевачки уз асистенцију осталог м. свештенства одслужио „призивање св. Духа." После смо отишли у т. зв. св. савску дворану, где је збор одржан. Ту нас је г. Лука ЛоиовиЛ, свештеник панчевачки, у име м шк. одбора нанчевачке онћине, поздравио. Поздравио нас је, као чуваре највеће светиње српске. Споменуо је тешка времена, у којима се налазимо. Наступила су озбиљна времена, кад глухи треба да прочују, слепи ваља да провиде ону грдну опасност, која се витла над главом српског народа. У том тешком добу много зависи од учитеља, као најглавнијег раденика народног. Какав је њихов рад, такова је судбиеа народна. За то нам баш и жели успсха у раду, а све на корист и срећу народну. После тога је потпредседник збора Светозар Брашован, учитељ вршачки узео реч и поздравио збор својим добро нам познатим лепим, течним, разложним и умним говором. Присутно: 29 учитеља-ца; одсутно: 8, од којих се 4 извинили. За оверовљење записника изабрани су : Васа Лазаревић, Живојин Рајковић и Меланија Токина. Практично је радила нерлеска забавиља: Јулка Ћирилова. Предавала је врло добро. Показала је, да је одушевљена забавиља којаволи свој позив. Радила је о пролећу, пролетњем познатијем цвећу о најглавнијим бојама, за тим је прешла на разговор о коцки, где је прекинута, због тога, што је време одмакло, пада би било времена и за остале радове. Затим је читао Мита Клицин. учитељ вршачки, своју радњу : 0 концентрацији наставе у осн. школи. — Само сам могао прибележити по неке, мисли из те радње: Аристотело је могао рећи за себе да је знао све, што се могло знати у његову добу. После је још Лајбниц могао се похвалити тиме. Данас је наука тако огромна, да је људски век и сувише кратак, а да би се све могло научит^. Проширењем граница науке, проширен је и обим наставног градива у школама. У свези с напрстком повећавали су се и захтеви, који су