Школски гласник

9

Стр. 150.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 10.

вање. Отуд је читаво то градиво, „као набацано." За I. р. ннр, проиисани су и прокимени нред аностол. Е, па где је ту начело практичности? Та прокимене увек и свугде поју појци. У том тренутку дечја пажња је скренута на онога, к »ји „чита" апостол. Сви га гледају и с интересовањем чекају „како ће га очитати? Због тога, тек као иза сна тргну се на прокимен и то, ваљада, онда кад је већ скоро и крај прокимену. Ево доказа, да је читаво градиво набацано без правог разумевања. За II. р. је прописано и „ Воскресеније твоје ." Ма да је то проиисано још од 1872. г., ја сам уверен, дато још нико није научио децу из II. разреда. — У наст. осн. се вели, да се уче и оне духовне песмице, које су у слов. буквару означене звездицом и то од 22.-28. стране. Међу тим духовним песмицама налази се и овај прокимен: „Господ просвешченије моје"... Опет ту се налази и ово: Хвалите имја господње. Мислићете, да је то ваљада, цео 134. псалам: а не, него баш само први етих, јер то је заиста врло важно, што деца у II. р, треба да знају, већ само за то^ што она и не иду на — јутрење!! Опет на том месту је и Јелици, што треба да се учи у II. разреду, Да не би све ово изгледало, као нека џандрљивост од моје стране, споменућу да је Јелици у наст. осн. изрично пр писано за III. разред. Е, . иа шта је сад? Ништа; та, да није тај чит&в посао такав, онда се не би могло рећи за њ, да је површна работа. За III р. прописано је велико слава, блашслови душе ... Па онда и молбанско Господи помилуј, јер то молбанско Г. п. •гребаће сваке године, можда, по једнред!! — Мора бити да се много рачунало на оно педагошко начело: ,да настава треба да је одмерена прр.ма душевном развитку дечјем, кад је за III. р. проиисано и Вос■ пресеније тв>је.... Од тропара нема више него управо „туце" ; осим тога ту је још и ускршњи ииакој !! Свему овоме не треба никаква коментара. Само једно је чудо, што је све ово могло остати до данас као нешто, што чини учитеља одговорним, ако

се не држи свега тога, што је овде прописано Површност читаве ове работе кулминира онде, где се градиво за IV. У. и VI. р. прописује онако „укупно". Све је ту уједно без тачног прецизирања, шта све спада на који разред? Види се, да је све то олако рађено, да се исто тако олако и изврш>је. IIма вам ту прописано и катава■ сија, одкојих се „нарочито истичу" у скр шња, божићња и благовештенска. Скромне жељице!! Кад би се све ово, како год, могло свршити, што се од нас иште, то би таман било доста, да нам ђаци поју за певниц м !! Кад човек погледа овај огромни материјал, мислио би , да нам је постављено бар 5 — 6 часова недељно, само на појање. Међу тим за сав тај материјал стављено намјена расположење тек само 3 — иолучаса !! Остављамо свакоме од н. н. чланова сл. збора, нека пресуђује о могућности овако „скромних жеља 11 ! А месго тога, слободан сам изнети сл. збору један други план о градиву из појања, а што би се могло свршити у оеновним школама. Овај исти план је усвојио већ вршачки месни уч. збор у једној од својих овогодишњих седница. Читаво градиво из појања овако је расподељено: I. р. би имао да сврши: Амин, Господи помилуј 1 иут и 3 пут, тебје и подај Господи, И духови... Слава тјебе .. . И со духом ... Имами ко ... Милост мира . .. И всјех . . 0 имени ... Оче благослови . . . Тропар: божићни и цветни. II. р. би имао : Оца и сина ... Доетојно и нраведно . .. Тебе иојем . . Свјат... Једин свјат... Буди имја... Благословен градиј .,. Упованије... Тропар богојављењски и мало Хр. воскресе. III. р. Велико Господи иомилуј, Тебје Господи и Амин. Алилуја после аиост. Свјати боже (за апостол) Видјехом... Амин да исполњатсја . .. Спаси Хриете . . . Слава јединородпи и добро да утврди цело литур гијско појање. Јектенија на опелу и Господ воцарисја, Господи пом. (3 пут.) пред јеванђељем, духовски тропар. IV. р. Слава, благослови душе . . . Богати . . . Достојно јест . . , Јелпци . .. Кресту