Школски гласник

Стр. 172.

учитељев рад гзносио „на пазар". Данас се боримо и против иснита, а овамо нисмо се махнули још ни „карактера" ! „Карактери" су један обичан школски „швиндл"!! Тим се иде простом обмахњивању, јер се износи пред свет оно, што је нирочито удешено, а често чак и извештачено за : „опеенити простоту." Није ли нриродније, поштеније, изнети дечје прописеве, где се види, верпа слика њихова рукописа!! Не треба се срамотити ружнијег рукопиеа, иа чак ни т. зв. „крмача," јер тоје поштено ноказати децу у правој њиховој в р е дн о с т и. Знам случајева, где деца носе „карактере" својим кућама, па их онде пишу. Знам и тако загонетних школа и чудне деце, где : сви гшшу „један, као други." Но то је само у „карактеру," а у прописевима има „различија" од рукописа. Свему ОЕОме не треба коментзра. За то, и опет велим: „каракгери су обичан швиндл ! У место тога природније је изнети дечје проиисеве онакве, какви су. Онде је исписан > више етрана, па се боље и иоузданије може изрећи суд о дечјим рукописима. Па и с економског гледишта нисање „карактера" је за осуду. Та парада стоји доста новаца. И у најбољем случају скупља је од прописа. Дакле: ни с недагошког, ни са нрактичног гледишта нема стварних разлога „за" „карактере." Ево тих „разлога" за писање карактера : Треба их писати, јер се то и до сад радило! Срамота је изнети нронисеве, ако су прљави, „искрмачени!" Скоро је штета и < базрети се на овако јал<'Ве разлоге. Први разлог заудара на конзерватизам, чиме се школа баш најмање сме нодичити! Други разлог не би се смео узети. Зар да обмањујемо! Осим ових „разлога," других не знам, нисам ни чуо, а тешко и да их има. За то: ниеање карактера је за н јвеКу осуду. Отресимо се бар ове ногрешке. јер то једино од нас и завиеи !! Варошни учитељ. Из школске садооуправе. Расписивање стечајева. У ствари раеписивања стечајева на упражњена учитељска места^ донео је Школски Савет под бројем А(1. ТП. С. 158 34. ех 1908. следеће решење:

Бр. 11 . „Уз стављање ван крепости свих расположења, која са овим у противности етоје, наредити свима епарх. ишол одборима и преко истих свима месним школ. одобрима, да се уз извештај о упражњености ког учитељског (учитељичког) места, који извештај месни школски одбори имају по 67. §-у Уредбе за срп. нар. школе од 1872. у сваком случају одмах поднети епарх. школ. одбору, има увек одмах ирикључити и стечај на то место, који ће стечај епарх. школ. одбор, клаузулом одобрења снабдевен, доетавити званичном листу, „Срп. МитрополијскомГласнику", који стечајеве без те клаузуле одобрења неће ни штамнати. Овом се наредбом не крати ираво месних школ. одбора, да стечај но истом 67. §-у и у другим срп. новинама распишу, али ће се у случају сиора увек онај етечај узети за меродаван који је на обележени овде начин у званичном листу митронолије карловачке објав.вен " | Носта Шијачки. У Ст. Футогу умро је 8. (21.) о. м. у 59. год. живота Коста Шијачки умировље и учитељ. Какав је био Коста Шијачки? То је био један особен тии у г читељски. Кад је био у пуној снази био је з : рав, јак, добро расположен, добра срца, вееел>ак, добар иевач, речит, добар импровизатор говора нри разним нригодним свечаним потребама, одрешит агитатор, добро примљел у народу кад је требало народ о ; околити на потхвате у корист народних ствари, болећива срца нрема сиромаху, путнику, ђаку или другом сличном страдалнику, а уз то добар учитељски друг и пријатељ. Све те особине његове утицале су на његов живот, да јеуједном извесном добу, био растрзан на све стране. И норед тога, разуме се, да се он није могао толико на школском пољу истаћи (где је у исто д ба био доба^ ирактичар,) колико се истакаоу јавном друштвеном животу свога места и околине. Управо он није био таке природе, да се сам истиче, али тадашњи људи и тадашње прилике тражили су сами Косту и без њега нису ништа почињали. И он ее није е тога ноневидио, нити је уображавао себи, да без њега не може бити ништа, или да је он нека чињеница с којом се мора рачунати, а најмање је рачунао на

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК