Школски гласник

* Бр. 11.

ШК0Ј1СКМ ГЛАСНИК

С тј >. 173.

то, да од тог свог популаритета извуче неку асну, напротив он је од тога имао материјалне штете. У својој општини је за дуги низ година био он еве и ева, али је он тај свој утицај умео лепо употребити, нити је долазио у неплодне размирице и сударе с народом, нити се понустио толико да народ с њиме лакрдија. Био је тактичан. Својим тактом дошао је до ретке ноиуларности. Ово је верна слика једног учитеља, којије еутицајем прилика позван да ради у народу. И сваком оном младом учитељу, к ји по1>е и воле да иде струјом тога рада, можемо истаћи за углед и пример Косту Шијачког, који је у зрелом добу својег живота био јединствен тин таког раденика. Таком општом нопуларношћу у ширим народним круговима, прешла је та његова популарности у учитељске кругове. Па и ако он није, оеим добра практична рада у школи, ништа даље нокушавао на школском пољу, он је ипак свугде од учитељста прихваћен својска и у свакој нрилици где је било потребно, истицало га је учитељство као својег нредставника и заступника Тако је поетао чланом унравног одбора у учит. Конвикту, чланом админаетр одбора енарх. бачке и нредеедником новосадског ерееког учитељеког збора. На огом почасаом месту остао је он све док није ступио у мировину. И није му се дало да дуго ужива у заслуженом миру. Нема ни две године како је етупио у мировину и већ подлеже смрти. То је судбина многе наше браће. На глас о смрти његовој стекоше се учитељи из околних места : Новог Сада, Бегеча, Де пот С. Ивана и др. да га до вечне куће иснрате. Исто тако дођоше и свештеници из Ст. Паланке Пироша, Гложана и др. места и свечано га опојаше. Парох ст. Футошки Стеван Николић, опростио се с покојником у цркви истичући му заслуге као учитељу, грађанину, члану цркв. и политичке општине, родољубу и врлом прегаоцу сваког доброг и корисног рада по народ и општину; Мата Косовац, умиров. учитељ меленачки, цртајући њежне другарске усномене из младости, оиростио се с покојником пред црквом ; у близини гробља опростио се с покојником К. Мшовановић, епарх. шк. реФерент, цртајући заслуге Коетине у корист напретка автономног; а у име новосадског среског учит збора, као •бившемпредседнику изрекао је Ђ. Михајловић, на гробу Костину ову опроштајну реч:

Драги покојниче! Живо ее сећамо онога доба, када си одушевљен народним идеалима, истрајно р >дио за добро и Нипредак свога народа. Рад тај пронеотије име и створио уверење у ближој и даљој околини твојој. да ти је свака реч пуна искрена и родољубива жара. Рад тај приказао те је као несебична човека исправна Србина и искрена васпитача народна. И реч се твоја с пажњом слушала. Где је требало иетрајна рада у борба за народна права, чекала се много пута реч Косте Шијачког ! А та је реч увек била света^ израз и зву чан одјек твоје племените душе и родољубива ерца. Био си од оних народних родољуба, који (у често прегорели све своје, да у корист народне ствари учине еве што се више може. Такав родољубиви рад није оетао неопажен и од твоје браће учитеља И кад им се даде прилика, да ти признањем укажу своје симпатије, изабраше те за председника, за вођу свога у своме учитељском раду, на унапређењу школске наставе и народне просвете. Па као што си био добар друг и пријатељ, знао си вр.шнама својим и као старешина задобити другове своје, да смо те сви пазили и поштовали. радо те гледали у својој средини и одликовали те старешинством, све док ни и еам потражио одмора, после дугог и нагшрног рада учитељског. На овоме часу кад се растајеш с нами, желели би да ти изрекнемо многу речцу од милоште и другарске љ)бави. Али су сл^бе реча да оцртају оне осећаје, ону искрену другарску љубав коју смо неговали ирема теби. Од сваке речи јачи је онај спомен, који си својим добрим срцем, меком душом умео у нами посејати. Та братска љубав, та светла уепомена, трајно ће ти записати име у души учитељској И даљи нараштаји учитељски, преноаиће једни другима помен о теби, с признањем спомињући добрим делима, на далеко познато име Косте Шнјачког. А тај светао спомен креснуће искру у мвогом млађем учитељском другу, да и он поради на народној њиви твојим примером, да и он пође твојим стопама, те да се с ноносом може назватн правим и иекреним народним учитељем, какав си ти био.