Школски гласник

Стр. 162. ШКОЛСКИ ГДАСНИК

учитељи воде о томе рачупа, да им будућност лежи у даљем образовању, јер развитак друштва, који учитељу као народном васпитачу, етавља у изглед положај у социјалном животу, учиниће то према важности његова рада. Но тај друштвени развитак доћи ће до циља, ако учитељски сталеж у великој већини својој, у корист својег образовања исцрпе све културно благо које му стоји на расположењу". Ово су значвјае речи и сасвим треба и наше и свако учитељство, да их дубоко уреже у срце и у душу. Но какво васпитање треба учитељу? 2Шл§' обележава идеал учитељски овако: „Семинар треба да је завод за образовање учитеља, расадвик будућих ваепитача. Учитељу треба просто образовање. Али у томе се не мисли: слабо и јадао. Он мора бити прегалац, мора имати душевних потреба, смисао за учсње и даљн рад у свима потребним пр&вцима душевних жудњи, имати осећаја за вредност сва ког душевног рада. Треба да уме нрозрети у етичке идеје, а све ове скупа да уме себи представити у узор-човеку. Требада је морално религиозног карактера, до добре сврхе да долази истрајвом вољом. да разуме психолошке законе науке и учења, да му права мисао о позиву своме пређе у крт и да му је излкзна тачка у животу право усавршавање у позиву." СгеМенћаиег пише о учитељу у својој оцеви о наетавним плановима овако: „Треба да му је широк круг знања, да је упућен да дубље посматра живот, душевно слободан, самосталан, да се носи националном мишљу, осећајем и тежњама, да на основу својег религиозног, пснхолошкофилозофског , повесничког и природонаучног образовања, уме себи замиелити свет према потребама садашњости, у чијој средина стоји језгро хрпстове науке." Према напред означеним недостатцима у оним изворима где учитељи стичу образованост, ово су још увек идеални захтеви од учитеља. У пракси тражи се још увек и код тих западвих кругова, прави пут и начин, како да се удесе заводи за учитељско образовање. У Саксонској и Баварској, на-

Бр. 11 . рочито се 1906. год. живо расправљало о томе. Предлози др. Р. Сајферта о реФорми учитељског образовања, потакли су јаче заинтересоване духове у том п*тању. Др. С а ј ф е р т тражи : „1. Да се семинар уеавршч као општи виши завод за обра зовање, који би се довео у везу са грађанеком школом, а трајао пет година. 2. Непооредно на семинар, да се настави као стручан завод за образовање. двогодишња педагошка академија. 3. Са академије да се може прећи на универзитет. Сајферт дели опште и стручно образовање. Семинару ставља у задаћу прво, а академији друго. За иредмете у академији предлаже, философију , нарочито етику и психологију, ннучну оићу педагогију, школску праксу матерњи језик и један предмет по избору. Уз ово да буду одељења за реалија. језике, техничке предмете и свирку. По свршетку академије да ге полаже испит само из предмета по избору. Педагошки испит да се полаже тек после одржане једне године за покушај Сведоџбом о ором испиту да се може доћи на уни ерзитет. Предлози ови, изазвали су велику дискусију. Па и ако је доста иристалица њихових, више угледних иедагога не прихваћа|у их, него заступају мишљење, да се минар треба продужити седмом годином. увести два страна језика у наставу, латин ски и Француски, умерено проширити практична вежбања и вежбаонице проширити на шесто-разредни систем. Но меродавно мишљење ипак је обележило Сајферторе предиоге као основне, тачне, спроведљиве без великих издатака Лајпцишко среско учитељско удружење прихватило ихјекао своје. У баварском сабору поднет је предлог, да се препарандије претворе у реалке или прогимназије или да се преиарандије споје с тим заводима; да се учитељски семинари реФормишу у наставном особљу и настарном плану. да се јаче ради на педагошком образовању. Питања: Да ли да се учитељево опште образовање одели од стручног, и да ли да учитељ добије опште сбразовање на препреиарандијама или на вишим школама за оетале образоване редове (гимназијама,