Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 163.

реалкама), постааа су предмет озбиљног расправљања у тамошњем учигељству, али и они који су за то ла остану препарандије и семинари, ипак траже реорганизацију данашњег учитељског обр зовања као преко потребну ствар. Но органи који треба таке реФорме дн изведу, рачунају и с другим околностима, тако министар проевете у Баварској, и ако признаје да је потребно бар да се године у семинару продуже, ипак пстиче да се то не може одмах извести, које због маленог броја свршених учитеља, које због материјалних средстава. И у Хесену је социјална демокрација у сабору изнела предлог, да се образовање учитеља у новом правцу изводи: 1. Да се препарандије укину, односно претворе у више грађанске школе или реалке. 2. Да се у наставна нлан у семвнарима уведе Француски језик као обвезан предмет. Иосгедње Јодине, да се уз педагошко стручно образовање, опширно обрађује историја ФилосоФије. 3. Интернати да се укану. 4. Сведоџба о свршеним наукама у семинару, да вреди као сведоџба зрелости за студију на универзптету. У Хесену има према броју становништва, од свију немачких држава, највишевиших школа, нарочито горњих реалака. Осим тога, тамо је плата учитељска знатно виша него у осталим немачким земљама. Обе ове погодности утичу, да се тамо у 4 последње време све више абитуријената виших завода прихваћају учитељског позива. Да се овој потреби одговори, приређени су погодишњи течајева за абитуријенге средњих завода. У Базелу у Швајцарској, уведено је још од 1892. год. да они који хоће да се одаду учитељском нозиву, имају матуритетску сведоџбу. Стручни течајеви за образовање учитеља, који су тамо заведени уз горње реалке и горње гимназије, показали се као врло добри, те се на њиховпм усавршавању и даље ради. Комисија која ради у тој ствари, вели у своме извештају, да је Базел пошао правим путем и да ће такво образовање учитеља освојити земљиште. Да ће се — дакле — и у будуће тражити матуритетска сведоџба као основ за образовање учитеља По нацрту те комисије педагошко образовање трајало би

три семестра, а учило би се: Немачки је зик, веронаука, писање. цртање, певање, свирање у вијолину, гимнастика. педагошка психологија, етика, општа педагогија, историја недагогије, историја и уређење школско у Базелу, општа и специјална дидактика, школска пракса. Комисија још предлаже, да се сви теоријско-педагошки предмети пренесу на универзитет. Тиме би се педагогији дао јачи значај на универзитету, те би за ту науку требало тамо установити ординаријат. Остали течајеви тог наставног плана, да се споје са једним засебно уређеним заводом, уз који би постојала вежбаоница. Ово би био учитељски семинар. У овом семинару да се спреме учитељи и практично педагошки за више школе, и тако да се створи веза у обрлзовању разних учитељских категорија. По овоме примеру пошао је и Цирих. Бременско учитељско удружење тражи академско образовање за све учитеље. Учитељство у Аустрији етоји на том становишту, да садашњи заводи за образовање учитеља и учитељица у Аустрији, не одговарају истакнутом идеалу образовања. И они траже да учитељи могу на унивсрзитету продужити своју науку. На скупштини која је одржана 1906. год тра жили су учитељи, да се измене школеки закон. У саветовању своме нису се учитељи ограничли само на уређење учитељског образовања у његовом основу, него су изнели знатан број важних нојединих питања у том образовању. Са иреуређењем бечког недагогијума, основан је 1905. год. један семинар и уз њега специјалан течај за абитуријенте средњих завода Овом течају је задатак да оним абитуријентима средњих завода, који не могу да походе свеучилиште, даду у току једне године педагошко-дидактичка потребна знања и сиреме их за учитељски позив. Према статуту за овај течај, узимају се ови предмети: Религија, наставни језик, рачун, писање, цртање. телесно вежбање, педагогија, специјнлна методика, практична вежбања у насгављању, економија, опћа наука о свирци и певању, хармониум и гласовир, хигијена и необав< зно виолина. На овом течају било је нрве његове го- *