Школски гласник

Стр. 164.

ШКОЈКЈКИ ГЛАСНИК.

Бр. 11.

дине (1905.) 29 слушалаца, 14 који су свршили горњу реалку и 15 који су евршили гимиазију Пошто је течиј иоказао успеха одржаће се он стално. То су у главном путеви, којима се мисле уклонити недостатци у образовању учитеља. Као недостатци данашњег образовања у семинарима истичу се: 1. Саајање оаЛег и стручног образовања. Већина учвтеља и учитељских васпитача, истичу тако уређење као главну незгоду у садашњем учитељском образовању, с т^га се на првом месту тражи оцепљење опћег и стручног образовања. 2. ПреоатереЛеност. У напред поменутом сиајању оба образовања. осећа се главни узрок иретоварсности. Указује се на велики број наставних часова, к^.ко за ученике, тако и за учитеље. У погледу ове преоптерећености Сајферт вели: „Утврђено је, да су учитељи семинара преоптерећени, ово је незгода која се у толико јаче осећа, што су раслореди часова често тако удешени, да отежав ју темељну спрему за идући дан, па је чине и немогућом, ирема томе је искључен сређен, на учан рад." 3. Оцеаљеност учитељског образовања и особен аоложај завода за учитељско обра зовање. Најлошије последице за р>д и положај учигеља приписују се оцепљености, у којој се васпитава учитељ како у препарандији, тако и у семинару. Он се једнострано образује од почетка до краја. Опће образовање му је од свију других позива друкчије, добија га на посебним школама, на којима постоје сасвим особене прилике. У читеЉ" средњих завода образују се на гимназијама, са онима који ће се одати разним друшм струкама, грађани и скоро сви редови средњег чиновншшва образују се у реалкама. Народни учитељ сасвим сам већ после 3—4 годпне, дели се од свију образованих; он једиви мора проћи целу народну школу и једну посебну ирипремну школу, која је без сваке везе, без сваког спољашњег и унутрашњег додира са осталим вишим школама, оцепљена од сувремене научне струје. То ствара непрелазан јаз између ата и свију

осталих иозива, који већ и стога изгледа кобан, што он мора бити учитељ и васпитач деце свију народних редова. Зар се све то не може применити и на наше нрилике? Како се из евега види, нитање о образовању учитеља није само у наспредмет о којем треба још много расправљати, него је и у тих наареднијих народа још увек нл дневном реду. Што то све иде у еас спорије, донекле је природна ствар, јер живимо у много несређенијим приликаа уз го слабо можемо што радити на своЈУ РУ К У' а 6 ез обзира на државне нропи се. Но истива је, да би при свему томе то питање у нас могло много боље бити уређено, да није било последњих 30 година у нашем автономном животу тих силних трзавица а сад све и да сехоће, ипоред тих трзавица да учини што више у корист тога иитања, не може се учиниги све наједаннут Стварно, критички слабо се у нас до сад то питање и расирављало, јер они чланци и оштри нападаји, који су у току година излазили по нашим политичким л стовима о нрепарандијама, не могу се назвати ствараом критиком. Дужност је свију нас да потискујемо у јавноеш, о тако озбиљним стварима такав начин расправљања, где се само извесна устанфва налада и ружи, а не износе стручно одабране чињ нице, к<>је би помогле ун«пређењу саме ствари Овог просветног правца држе се сви паметни народи, па то мора и нами служити за узор. Немци расправљају, као мало који народ, свестрано, темељно и живо, питање о учитељском обр?зовзњу, оно је, као што смо напред укратко изнели у пуном јеку у свима њиховим покрајинама. Карло Мутезиус , директор семинара у Вајмару, једин од нризнатих њихових стручних људи вели: „Поглед на то, шта се све учинило у земљама где немачки језик влада на образовању учитеља, било у практичном извођењу или у књижевном расправљању, показује већ познату истину, да на том пољу образованости влада најшаренија разноврсност. Немачки заводи за образовање учитеља разни су и у погледу сврхе образовања и трајања образовања,