Школски гласник

Стр. 165.

и с обзиром на нас авнички материјал ко ји на њима ради и на иоложај који заузимају ти заводи у целокупном сиетему завода за образовање односних земаља. Све те разлике траже од нас да их проценимо не само са њиховпх основних та чака него и с географског гледишта." Но за то Немци не истакну у евом расправљању, само одрпцање вредиости свему и сначему што г.остоји, него иду затим, да стварнпм доказима иотврде своје становиште и задобију за своје назоре кругове, који су нозвини да ту ствар унапреде. Једино таким начином ћемо и ми моћи просветне страри унапрсдити с тога је дужност свих позвавих стручњака, да износе стварне чпњенице објектлвто и раз ложно, с мање тренутнпг расноложења, а с више темељног доказа и обавештаја. Но у исти мах, време је да и наше самоуправне школске власти узимају у обзир стручна мишљ' ња. која се взнесу у корист унапређ' ња нашвх просветних установа п иоклањају им више пажње. јер тако ће длти доказа да им је наше просветно питање заиста на срцу. Н. Придеери за проучавање ђака. (Практичке упуте за учитеље). 1)г. р!п1. Паја Радое вљевић, ЈеПо^ Педагошког Факултета — Њујорк. V. Дечији смисао за новец. Хоћема да знадемо какве осећаје имају деца према новцу; и у које време, на који начин и у колико им можемо иаметно помећи да себе ставе у однос напрама своме свету, помоћу гледања релативних вредности ствари у виду новца. Ова иитања непосредно тичу нам нрактички рад у сваком погледу и побуђују варијетет нитања с обзиром на вредност штедње као васпитног агента и обзиром на евентуалне реакције у моралним и еететичким правцима (Ирл Ба рн е с). а. Еисаеримеиат. Пошто су деца (разред) написала своје име и нрезиме и до г а на врху напија, реците им да одговоре на ово питање: ,,Кад

би вам ко сваког месеца дао по круну и кад би могли с њоме радити што хоћете шта би с њоме учивили?" Ништа вгше не треба тумачити. Више не сме бити никакве дискусије и учитељ, нек не одговара ни на једно питање дечије. б. Класификација. Саберите све одговоре под опћим главама „да уштедим" и „потрошио" са овим рубрикама: а.) .Да уштедим": 1.) за одело и обу^у (шешир, ципеле, капут, мараму и т. д) 2.) за друге корисне ствари (храну, дрво, и т. д.); 3.) за књиге или слике; 4.) да се даље образујем; 5) за поклоне (о божићу. новој години, крсној слави рођен дану и т. д.); 6.) за смгриње (лутке, лопту, точак, саонице и т. д.) ; 7.) за Филантроипју (сиротињу, цркву школски барјак и т. д ); б)3а трошак: 1.) за одело; 2) за друге корисне ствари; 3.) за књиге или слике; 4 ) за даљње образовање; 5.) за иоклоне; 6 ) за сиграчке; 7.) за фил . нтрописку сврху. в.) Педагошка иитања. 1.) У колико треба да школа има уплива на дечје држање у погледу на економске пррлике? 2.) У којој мери може дете у било ком партикуларном добу схватити вредност новца? 3) Да ли да деца штеде новац ради просте штедње? 4.) Да ли да се у њима рано развија смисао за екопомску вредност њихова одела и обуће њихове књиге и њихових сиграчака ? 5 ) Да ли да се настава у аритметици прилаг. вађа њиховом смаслу за процењивање новца? б.) Да ли да се деца напућују иа дају новац за организације, које су удељене од њихових непосредних интереса? - 7 ) Да ли је школа дужна да створи прилике да ш буђује и даље развија дисиозицпју (наклоност) за штедњу новца? 8 ) Да ли школске штедпонице треба да буду интегрални, саставни део напнг васпитног система?