Школски гласник

Бр. II.

Стр. 167.

Не треба узимати ни онепесме чија би садржина могла побудити децу на сумњиве жеље, или чак и саме страсти. За то лирске и растлаш не аесме нису за школу. Треба чак толико бити обазрив, да се у школу не уводе ни такозе мелодије, чији је изворни текст раскалашног садржаја па ма ми у место тог текста уметнули ма како невине речи. Деца ће већ, по урођеном нагону к неваљалству, на место оног текста, што су га науч ла у школи, изван школе певати онај изворни текст неуљудног садржаја. Тако би, баш сама школа упутила децу оним кривим путем, са кога треба баш да их скреће. То би био тежак грех за школу. Ето, то би били принципи којих се треба држати у избору светских песама за школу. А сад. да видимо, у колико одговарају овим захтевима песме, које су проиисане за наше школе ? С врло малим изузетком све песме су нам исиод снаке критике Све су то стране, већином „шваиске" и то рђаве иесме. Нема у њима ама баш ни мрве српског елемента. Ево нпр. за I. р. је прописана и ова песмиц': „Весело сам дете." Чиста „швап ска" мелодија. Ко не верује, ево нек проба, па ће видета, како се на њу добро игра — „трамблан." Или је то, можда некак»а класична мелодија која се, с пр&вом, може унети свугде са своје високе вредности?! Не, то није. Већ је то, и опет велим „швапска" мелодија за „окретуш." За II. р. је прописана песмипа: „Ми смо деца весела" ; и опет је „швапска* мелодија само је ово веселија мелодија, која врло згодно мпже, да послужи за „ЕгксћРо1к" у !! Ко слуша ову мелодвју, а њему пред духовним очима све у ковитлац јуре „Тапг"-ери ! Чисто добијеш вртоглавицу !! У III. р. је пропиеана и ова: „Поточара." У њој је читав меланш од мелодија. Има ти ту стчега, само не срискога! А то, јамачно, за то, што је ова песма проиисана за сра. нар. гиколе !! У овој песми је

т лко страховити интервала, као да је то нека румунска „Бојпа." Квинте, сексте, све кипте, а тога у нашим српским песмнма нема. Код наших мелодија нема тих скокова Ма да то музичари сматрају, као нешто врло примитивно у музици, ми опет за т> морамо да рачунамо с тим, јер то су нагае нар. иесме!! За то је брука, што се нађе и оваких песама у нашим школама где се ч«ју чак и „морске септиме," што је нарочито тешко хватати и одрасломе, а некмоли тек детету у III. р. осн. школе!! Или се зар тако старамо ми за своју „узданицу" и „зеницу ока свог"?? Једва једном, међу несмама IV. разреда, наилазимо — у добри час! — и на једну нар. песму с чика Јовиним речма : „узо деда свог унука : Ко је само покуша > певати то с децом, могзо је видети како деца воле да невају ту песму, јер оеећају, ,.да је крв од њихове крви." Могло би се замерити самоме тексту, да је за децу и сувише мистичан, јер она су још одиста Српчад мала, те немогу да „размисле" о свему, јер још нису доста „порасла" за то. За певање у V. и VI. р. ево како се млак > вели: „уз понављање у VI. р. научених песама придодаје се још која народна и патриотска песма." Нема ту ничег тачно прецизираног; па и нашто. кад се већ све исиевало што год је само требало ! ! Него се то и иева!! I р. учи: 4; II. р ; 7; III. р.: 13; а IV. р : 12;песама; бар толико би требалоМ Е, па питам Вас, а који је тај „јунак," који може рећи, да је све ароаисане песме свршио?! Да! у IV. р. сепоред 12 нових песама, тражи, да се понове и оне песме из II. и III. р.!! А што и да нб, кад их нема више нег само— 20! А то се тек, олако, може свршити.... А шта да се рекне тек за текст? То је тако нешто сухо, без мрвице нечега примамљивог, да је то жива мука за учктеља, како да омили деци песму, пре него што их отпочне учити: Нпр.: „Благо нама тицама," или: „Голуб седи на стрехици вивка своје крилце, а по даље цица маца глади лиже — лице — Јест, молим вас, баш