Школски гласник

Бр. 12.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр 187

стању благајнице, е тим, да се иозову чланови који дугују чланарине, да дуг свој одмах исплатеМилан Јовановић, учитељ из Ђале читао је расправу : „Буђење нашег народа на радњу и штедњу" (Шта може од своје стране учинити школа а шта учитељ?) Платон Подградски приказао је начин нредавања таблице множења. Петар Милетић, мађ. чанадски учитељ читао је раеираву : „0 свестраном стању народном и шта би могла школа, а шта учитељ за иобољшање тога стања учинити." Милка Лу. 1 гулова учитељица батањска, иосле иредавања о важности гимнастике и гимастичких игара, приказала је практично гимнастичку игру: „Да плетемо ситно коло" .. . Стеван Вукадиновић учитељ батањски ус мено је предавао о томе, како би се могло гомоћи јадном стању сриског нар. учитељства. (Ову је тему требао расправити други члан збора, али је он то пропустио учинити.) Свапредавања збор је усвојио као врло добра, осам о стању народном, које је предавање предавач у другом правцу обрадио, него како је збор желео, те је додељено члану Светозару Ајвазу, да ову тему о идућем збору поново расправи. По том је изабрано часништво. 2. В ел. бечкерички срез. Овај збор није могао да одржи своју први пут заказану седвицу крајем 1905 6. школ. године, јер неки предавачи нису били додељене им теме израдили, те се против истих морало поступити, јер чак нису нашли за вредно ни да ее на време извине. Због тога се седница пружила чак у 1906 7. школ. год. одржана је 4. (17 ) септ. 1907. год. у Срп. Црњи. Но ипак је узимамо као да је одржана у 1905 6. шк. год., јер је тој години нрипадала. После текућих послова претресана је тема: „Саветовање о материјалном, моралном и здравственом стању народном и шта би учитељство могло учинити, да се то стање поправи." Предавач је био Душан Бошковић, учитељ из Бега Сен. Ђурђа, а по ирочитању расправе вођени су исцрпни разговори о данашњим највећим слабостима народним и шта би требало чинити, да се ове отклоне. При тим разговорима примљена је подела истих разговора како је еиарх. школ. ре®ерент нредложио а усвојени су и сви предаваочеви и његови и других чланова нредлози: Читана је расправа Јелене Нешићеве бивше учитељице у Канаку, која је међувремено прешла у комуналну школу, „о непосредном методу у предавању мађар. језика." Даринка

Велисављевића учца. из Ср. Елемира расправила је тему: „Очигл. настава у II. разр." Драгомир Сиротановић. учит. срп. елемирски предавао је „0 женском ручном раду и о домаћој индустрији." Узетјек знању извештај о благајници. 3. Вел. кикиндски срез. Држао седницу у Срп. Падеју дана 23. маја (5. јуна) 1906, год. После текућих ствари Јелка НикиФоровића Косовац учитељица меленачка читала је своју расправу: „Шта да чини учитељица, да би могла утецати на народ?" а по том је Сава Николић, учитељ тиса-хиђошки читао сличиу расправу: „Шта да чини учитељ, да би могао утецати на народ? — Михајло Радановић, учитељ меленачки држао је нрактично нредавање о десетичним разломцима. Александар Дрндарски учитељ јозеповачки читаоје расправу своју : „0 стању српских народних школа у митрополији карловачкој о манама и ведостацима и како би се исте могле отклонити." Мита Васић, учитељ врањевски нредавао је о виноградарству. 4. Темишварски ерез Држао је своју седницу у Мехали 25. маја (7. јуна) 1906. год. После текућих ствари обављен је избор часника. Зорка Секулићева, учца срн. сентмартонека предавала је о очигл. настави у II. разреду. Душан Берић учитељ у Темишвару - граду, читао је расправу „о томе, да се изостави славенска буквица и предавање молитава на славенеком језику," Владимир Торђански учитељ мехалски држао је практично предавање из рачуна у II. разреду и то сабирање и одузимање од 1 — 100. Живојин Арсин учит. у Немету, читао је расправу „о читању у I. разр." Затим су вођени разговори о стању народном и донесена су многа решења у ком правцу треба учитељи да раде на понрављању стања народног. И на овим свима зборовима био је присутан леп број гостију, који су сви с највећим интересовањем пратили рад народног учитељства. Сваког збора поздрављен је високопреосвећени господин епископ др. Георгије Летић, који је отпоздрављао зборове дајући им свој архијерејски благослов. На свима зборовима још је углављен дневни ред за идућу седницу и одређено је место где ће се иста држати. 12. Колико је деце на крају год. исиит иоложило. Полагало је I. разр. 1728 м. 1585 ж.; II'. р. 1583 м. 1118, ж. III. р. 1055 м. 821 ж.; IV.