Школски гласник

Бр. 12.

Стр. 185.

Загребу, Љубљани, иа отишли и до Париза Берлински учитељи невали су пред немачким царем, а концертирали су и у Паризу. Друштво ово има 265 чланова, а концерти његова су од најугледнијих берлинских концерата. За послед ње две године приредило је друштво 21 самосталан коцерат и суделовало на друга 34 кон церта. Од тих концерата 9 је било у корист учитељских установа. У Немачкој и-ма око 15 учитељских певачких друштава, која имају на 8000 певача. Берлинско учит. певачко друштво приређује концерте за најширу публику уз улазницу од 20 пот до 1 К. Па и ми смо имали своје конвиктско учитељско певачко друштво. Но оно како је пре неколико година приредило концерте по Далмацији, Прној Гори, Босна и Херцеговиви, не појављује се више. Ми држимо да би млађи другови учи.тељски требали поново да оживе ту установу. Она нам само може бити од користи, а никако од штете.

Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам ПејиЋ — Сарајев \ Друга лекција. А. Преглед рада. а) Наставна средетва. Телуриј, комад тврдог папира и маказе. јЗ) Наставно градиво. а.) Земља обилази око сунца у дугуљастом кругу, који се зове еклиптига. (Понављање). б.) Земља обиђе око сунца за дана и то се зове сунчана година. Грађанска је година или ироста (365 д.) или преступна (366 д.). в.) Мјесеци по данима. г.) Јулиански и грегоријански календар. в.) Шта је дан и како се дели. Б. Методички поступак. I. степен. — Колико ти јегодина? - Колико теби — Н. ? — А теби? — Колико гбдина већ идеш у школу ? Шта зовемо годином ? — Време од Вожића до Божића или од Нове године до Нове године. - Како делимо годину? — Колико је у години месеци, а колико дана? Шта је ово? - Телуриј. — Шта смо досад приказивали овом справбм? Кад је код нас дан, а када ноћ? — Услед чега постаје дан и

ноћ ? — Услед окретања земље око осовиве Чини ли земља још које кретање осим око осовине. — Обилази око сунца. -- Чиме смо приказали обнлажење земље око сунца задњи пут? — Какав нут описује земља на путу око сунца? — шта је еклинтика? — Шта је равнина еклиптике? -- За које време обиђе земља око сунца? — За годину дана. 'Навештај. Данас ћемо учити о години. II. степен. — (Спустити завесе и запалити 'већу на телурију.) Шта нам приказује свећа, а шта већа кугла на овој сирави? - Крећи стројем, док већа кугла не обиђс око свеће! Шта си сада приказао? Којим смером обилази земља око сунца? — Крив пут. — Каквом нам цртом приказује земљин пут ова справа? Кружницом. — Јест, овде се приказује кружницом, али није таки пут. Земља обилази око сунца, али не у потпуном кругу, него у дугуљастом кругу, као што смо видили задњи пут у оној посуди с водом. Ја ћу тај нут — дугуљасти круг — нацртати на табли Овај дугуљасти круг, у коме земља обилази око сунца зове се земаљска стаза или еклиитика. Реци тако — Н.! — Де још ти — Н.! Још — нека рече — Н.! — (Скинем с телурија округлу плочу, подељену на 12 једнаких делова, који приказују 12 месеци.) Шта је ово? — Округла плоча. — Каквом је цртом означена?,— Кружницом. — Шта нам нриказује та кружница? — Земаљску стазу око сунца. — Је ли земљин нут овако округао ! Чиме нам се дакле доказује еклиптика на теЛ УР И ЈУ! (Држам на руци исту округлу плочу.) Што је ово? — Тело. По чему је то тело ? Има ли свако тело своје међе или границе? Како се зову међе тела ? — Ш° хе ? — Покажи плохе на тој илочи ! — Какве су то плохе ? Равне. — Има ли ту још која плоха осим те ; горње и доње плохе? — Има; ево је са стране. — Каква је? — Крива.Каквим је дакле плохама. — Да разгледамо ту горњу плоху. Каквог је облика ? - Округла. — Шта видиш у средини ? — Руиицу. — Како се зове тачка у средини рупице ? — Шта видиш око средишта ? - Осмороуглату звездицу. — Шта нам иоказују шиљасти крајеви те звездице ? Стране света? - Колико је страна света означено? — Осам: четири главне и четири споредне. Тако је. Ова се плоча натакне на овај стунић