Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 211.

лизму, али брзо уиали у Формализам, и везали се у еистематику и генерализацију. Толстој је истакао, да је под владииом административномуправом, педагогика стратила по све брзо своју идеалну основу и изменула се у педагошки механички бирократизам, што смета свакој слободној мисли, која би одговарала тачно вођеноме и прнзнатоме систему. РеФормна педагогика његова у толико је значајнија, што она пониче из свакидашњих чињеница, из народних потреба, никла је на народном руском земљишту и нераздељени је део Толстојева живота и рада. С тога је и могао оштр) опазити, да за његов народ нису ти сустави и педагошке идеје, које су негде у туђини проглашене за једино кстините и спасава јуће. Проучио је све потребе свога народа и није поступио као други мислиоцч, који, можда и у најбољој намери, не разумеше народни духихтедоше му накаламити своје, шнекулативне, идеалне назоре, створене негде за писаћим столом или у друштву одељеном од народа. Додир с народом, проучавање народа доведоше га до другог сустава, другог уређења народне просвете. Нашао је, да у циљевим I који се данас истичу као спасоносни за просвећење народа, нема онога што треба да су, него су то циљеви који пред собом имају корист владајућих кругова, а не корист народну. Увидео је, да пракгпчки живот мора маого допуњавати школско образовање, и много мора сузбијати од опога што се све школом шири. Толстој воле народ, осећа с њиме, па стога га и разуме. С тога и долази до уверења, да је за народ потребно друго образовање, него што то држе интелигентни чланови народа, и он не преза да и јавно исповеда своје назоре. Он учи крнтички расматрати циљеве и рад практичне педагогике. 0 народном образовању не говори у повесничком и власничком смислу, него у народном смислу. Разгледа народне потребе и пресуђује о начину, којим се иде тим потребама на сусрет. Критеријум који је данас у ва питању и настави устзновљен, разликује се од

критерија Толстојева дијаметрално. Данас се много говори о развитку способности и урођених особина, а ништа није већа неистина него то. Ауторитетство, капларска стега дресура, послушност ропска, то су основе тога слављенога развитка. Говори се о циљу самосталности душевне, моралне, а у истину нигде се више не греши у настави и васпитању, него у данашњем педагошком систему и пракси. Деспотизам ауторитетски руши све, што се са идеалпе стране красно истиче за сврху. Деспотизам убија свугде правац слободнога развитка и у учитељству, и ђаштву и народу. Све то обара Толстој и истиче да је: „ Једина метода наставе искуетво, а једини њен критеријум слобода." Толстој је тога увереи.а, да деца могу потпуно развити своје особине само у пуној слободи, и то му је педагошко начело, да слободу која се тражи за учитељство треба раширити и на ђаке. Само слободом може учатељ познати чему ђак тежи и на што ила склоности. Слобода неће оборити дело наставе. Слобода која се тражи за децу у настави, излучује свако насиље. Казна није основана на осећају справедљивости, него на осећају освете, и људство је мора укинути из свију наставних система. Казна, која се уживила у наст^ви, не утиче на поправак, него чини дете јогунастим и квари га друштву. У руском смислу казнити значи иоучавати, а то је по Толстоју могуће једино примером, чиме се морално васпитање н дделотворније шири. Толстој у духу јеванђеља одриче свако насиље у животу, па ма било у којем облику. Обара принцип „око за око, зуб за зуб" и одбацује рат и сваки милитаризам. Слаже се с речима Сагпегеоунп: „Не поступајте с децом сурово, не бијте их, улијте им одврвтност према свакој бруталности, и већ најближи нараштај неће ништа хтети зната о рату. Ко хоће рат, гони правду са света." С духом Толстојева учења слаже се и прост начин живота, који проповеда. Живите на дому скромно, о простој храни, уздржљиво, пристојно, радите. У ом,тгадину треба *