Школски гласник
Стр. 234.
ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК
Бр. 15.
4 , због похађања виших школа 81 м. 40 ж. у пофт . 54 м. 38 ж ; 5., збох^ заната и трговиее од пофт. шк . 33 м. и 97 ж. VII. Еа о су се дег^а уаисив:ла у школу. Почетком наетаве уписало ее у редовну и поф торну школу 13.870-оро деце. Доцније, до 1. новембра 4346-оро. Касније 1931 дете. VIII. Колико је децв било млађе од 6 а ста■ ријс од 12 гоЈ. Испод 6 година и изнад 12 година било је свега у школама мушких и женских 957. IX. Ђјјој иновернв и назаренс, е д<це у на• шим ш:олама. Иноверне деце било је 21, а назаренске 189. X. Престало иЛи у школу. 0 Ускрсу је изостало 4557-оро деце из ред 'вне и ноФторне школе. 0 Духовима изостало 2807 -оро Крајем школ. године 4301 дете. XI. Еолико јед цч исиит положило. У редовној и ноФторној школи полагало је 5249 м. и 4367 ж. XII. Коко еу деца иохађала гшхолу Најмање 8 меееца ишло је 3251 м. 3264 ж. Похађало школу 9 месеци: 4337 м. 3921 ж. XIII. Усиешно свршили разред. Мушких 6734, жен. 5893. XIV. Колико је деце боловало и умрло. Овде се разумевају теже болести, од којих је боловало 1799.-оро а умрло 100 деце. XV. Изостајање од школе. Оиравданих изостајања било је у полуданима : мушки 66.508. женске 69374. Неоправданих изостајања било је: мушки 50.668, женске 77868. Ово је заиста врло жалосаа слика похађања наших школа. XVI. Број ирујава полит. влс стима ик:зни. Пријава је поднесено свега 2038 због 97.407 неоправданих изостанака. Казни је изречено 2533, од којих је извр шено 672 и то осим опомена било је глобе с 1 круном 765, с 2 К 207, с 3 К. 75 са 4 и више круна 20. Од тога је предато благајници школских одбора 807 К. XVII. Н\ што је употребљен новац од глобарина. Новац овај предат дотичеим школским одборима, употребљаван је на прираст школ. благајнице, на књиге сиромашној школ. деци, на иоклоне о испитима, на школ. књ^жницу итд. (Наставиће се.)
Преглед Орфелинова Буквара. пбРБо© оучвше ХОТАЦШ/МХ ОУј-ЧИТИС/Л книгх пис<шнк1 (главенски/ии иазкжаелш Ебкклрк л1и0гид1и п0л63ну/ии И пстревнулш НастакпЕнУ/Ллж по котормл!^ козл»ожно ва кра 'ткол1Х крелини отрокд, не токл1о Церков нк1А, но и ГрлжданскТд Олавснскаки« АЗК1ка Пи са'н '|а сокершЕннц) чита'ти овбчТти; кх прл Л10Л1& БгопознанТк* и Егопочита'нТ'|о наста'вити ; и кх понатТ '1 о ра'знк1х& в Гра'жданскол1х житТи н8ждну)(х ВЕфеи привести. Нкт^к пе'рв'ке ра'ди огпотрНЈленТА (геркскаги) ГОношгства изда'нг,. Вх ЕенецТи (|776) 8° 96 стр. Уоп 2асћ. ОгГеНп. — 8а1 III. 363*). У историји Буквара Немци разликују три перијода. Први перијод: Буквар са претежно релвгијским и црквеним градивом. Други перијод: Буквар еа садржин м светском, а тако удешеном да забавља ђака или му развија радост на учење. Трећи неријод: Напушта све сноредности које не одговарају самој ствари и настоји да се унаиреди језичка споеобност у ђака. „Култивирање религијског и бпблијског градива дошло је с ре®ормацијом. Тада је школа стављена у службу црквених интереса и добила је искључиво црквено наставно градиво." (Карло Кер**). Јаков Г р и м изнео је мишљење, да и немачка реч ни Ј е ништа друго него 9316е1 — ?1еГпе 331&е1. Геч први пут се појавила у једном колнском глосару од 1419. годСгарије школске књижице, које се сад називају Фибловима имале су друкчије називе, немачке или латинске (види К. Кера.) Други перијод: Овде је јак представник Јован Бернхард Базедов (1723—90.) Ба*) Година и меото штампе забележено је рукои кљижничара одакле је Буквар. Година кзд је штампан овај Буквар није утврђена, држи ее дч је штампан нешто пре 1776. г. (в Годшнњ. Чупићеву 13.) **) @е[ф1ф*е ђ. ЗЈМђоМ!.