Школски гласник

Стр. 232.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 15.

разлога, што н. восадски годигањи одбор одлуком својом од 11/24. сеит. о. г. 14/зап. ех 1908. ионово тражи, да се на дневни ред за з једничку зборску седницу стави конетитуисање управног одбора а према томе и избор посебног председника за заједничке седнице. А томе се противи годишњи одбор ст. бечејског среског збора, јер не приетаје да се бира посебан председник за те заједничке седнице. * Одлучено: Обеснажити одлуку овога одбора ЕШО. 518. ех 1908. којом је одобрена заједничка седница за 8/21. окт. о. г. и не сазвати ту седницу заједничку. А то из разлога, што се међу годишњим односно међу управним одборима новосадског и ст. бечејског среског учит. збора показала неслога и изродила распра о безпредметној једној ствари, наиме, о избору посебног председника за заједничке седнице зборске, док по уредби о учит. кон®еренцијама из 1879. г. председник учит. кон®еренција може бити само епархијски шк. реФерент. И ако нисмо власт, слободни смо рећи своје мишљење о становишту које је означено у овом спису. Наводи се ту, „да је избор председника за заједничку седницу (а конституисање одбора које је у првом поглављу наведено не спомиње се у решењу) безпредметна ствар, јер по уредби о учит. конФеренцијама из 1879. г. председник учит. конФеренција може бити само епарх. школ. реФерент." У уредби од 1879. односно !887. говори се о конФеренцијама месним, среским и епархијс им. 0 заједничкој седници више зборока не говори се ништа. Овака заједничка седница као што је сад биЈа у изглоду, није то исто што и епархијски збор. Она спада у картелирање збороваЊене су добре стране што је самосталнија у раду. Учитељство је давно траж ло ту самосталност, али је нијс добнло. Картелирањем зборова учитељство би дошло до те самосталности, а опет под заштитом школске самоуправе. Рад у оваком картелу не искључује сазив и рад епархвјских зборова, при чему се и онако стоји у уредби на становишту, да „не морају долазити сви учитељи и учитељице на исте " па се по овоме и поступало при сазиву последњег епарх. учит. збора. 1902. год. То је једно. Друго је што из тог излазн, да конституисање управног одбора и избор председника није безпредметна ствар. По нашем

мишљењу то је ствар потребна и важна. Али ако станемо и на становиште епарх. школ. одбора бачког, да је овака заједничка седница, по његквом мишљењу, епархијски учитељски збор, уредба и за тај случај прописује да се бира председник заменик, којег епарх. учитељски збор избере — већином глаеова (види се да уредба није претпостављала да ће се о томе учитељи свађати, као што то држи Ј. 3. Медурић). Дакле председник се мора бирати и не стоји да је то беспредметна ствар, јер он ће даље с одбором да води рад, а је ли заменик или није, то је споредна ствар, јер и срески председници су заменици, па опет они воде рад збора. Но није ту главно само председник, и „чест", него је ту важна сшар склоп управног одбора. Ми смо о томе већ говорили у пређашњим бројевима „Шк. Гласника," и држаћемо се тога становишта и даље, јер верујемоу правилност његову, а ту прави .ност не може пољуљати ни бирократско становиште власти, ни празна зановетања појединаца у томе питању. У осталом све се своди, да остане по старом. Ми се додуше не слажемо с том тежњом, али је разумемо! Извештај о стању школа у епархији темишварској. за год. 1906 - 1907. I. Лјсеглед о мравцу наставе и васпитања у Угарској. Пре него што пређем на сам овај извештај, слободан ћу бити да у кратком прегледу изнесем главније појаве и догађаје у наставно — васпитним питањима у државним и комуналн м школама угарским и то по књизи: „Јавна настава у Угарској у 1905. години," коју је издала високо краљ. Угарско Министарство проевете и црквених послова. Оваке извештаје о стању јавне наставе у држави издаје вис. Министарство сваке године но због многе грађе, коју треба обрадити, излазо ови извештаји свагда нешто доцније, теје сад последњи и пајновији такав извештај изишао тек о стању у 1905. години. Преглед стања и кретања јавне наставе у Угарској има за нас двојаку вредност: прво, да стечемо знања о том, а друго, да и ми у животу наше народне наставе оживотворимо све оно што је добро и корисно у том радудржавном на бољитку и преображају јавне наставе.

-