Школски гласник

Стр. 248.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 16.

Клобучар поднео извештај о суделовању на словенском учит. конгресу у Прагу. На концу предавао је прави члан Збора и доценат свеучилишта у Њујорку, др. Паја Радосављевић о подреклу некојих наших педагош ких идеала и новим идеалима развића. Предавање је праћено с великом пажњом а на концу је скупштина једногласно захвалила предавачу, који је пре тога за главне скупштине „Савеза хрв. учитељских друштава* држаоциклус предавања из експерименталне психологије. Будући да је тиме био дневни ред посве исцрпен закључи председник и ову свечану сед ницу захваливши свима, који су је походили, а а напосе дру. Паји Радосављевићу, који је пригодом похода своје домовине учествовао у овој скупштини и држао тако занимљиво предавање.

Педагошки преглед. Ввлине народне школе у Данској. У првој половини прошлог века изведене су у Данској јаке политвчке нромене, на место апсолутизма дошло је уставно стање. Владалац Кристијан VII. ослободио је сељаке и тиме дао јаку политичку моћ једном многобројном сталежу. Ова промена изазвала је потребу да се народно образовање унапреди, да би маса могла правилно употребити ону моћ која јој је дата. Појавила се идеја, да се оснују велике школе за омладину, како би јој се дало потребно васпитање и просвећеност, које јој је потребно како у друштвеним зборовима, тако и као бирачима. Ову мисао изнео је Никола Грундвиг проповедник и свештеник, касније почасни епископ. Грундвиг се родио 1783. год. отац му је био свештеник. Кад је свршио основну и средњу школу, дошао је на свеучилиште у Копенхаген и ту учио богословске науке и историју северних народа у Данској, Шведској, Норвешкој и Финској. По Грундвиговим назорима, доба дечје од 6—12 година није подесно за нримање образовања, него је много више подесно доба од 18. па до отприлике 30 године. Онјебио противан томе, да се деца у дечачком добу стежу у сколастичке заводе за поправилиште и ишао је за тим, да на основу наставе омладина стече поглед на живот и на свет. Задаћа велике на-

родне школе треба да је, да спреми ђаке са јаком вољом, осведоченим схватањем односа човечанских и грађанских и појимањем свега онога што је добро. Грундвигова је жива жеља била, да се таква једна школа оснује о државну трошку на острву Сееланду, али је та замисао остала пуста жеља, Но ипак је та жеља нашла толико одзива да се нриватним путем скупило толико новца, да се могла отворити велика народна школа у Кос1сИп^-у на полуострву Јитланду 1844. год. Томе је помогао Кристијан Флор проФесор на свеучилишту у Килу, који је ствар одушевљено прихватио. Он се толико одушевио васпитним идејама Грундвиговим да је захвалио на про®есури и са својом женом, која ја била племићка рода, отишао у Ко<Мт&, да у заједници живи са ђацима те велике школе, који су већином били из сељачких породица. План за ову велику школу, био је врло на широко основан. Набављене су научне нриродописне и повесничке збирке, велика књижница, једном у години ишли су учитељи са ученицима у Копенхаген, да разгледају тамошње музејеи збирке, а ученици су морали остати у школи на науци две зиме и једно лето. Али се одмах у почет*у појавиле разне недаће; нарочито су оснивачи дошли до искуства да сасвим прости сељаци с неповерењем гледе у ту народну школу у Кбс1<1то'-у. Неколико година к.сније показао је Кристи- . јан Колд, како да се створи подеснији план за те школе. Као Грундвиг, тако је и Колд изучио богословију. Са данским пастором X а с о м оде у Смирну да обраћа Турке у Хришћанство. Више година живео је тамо као књиговезац; али је убрзо увидео, да је обраћање слабо пробитачан посао. Исто тако увидео је, да би он могао нешто боље радити, него овде с великим напором у раду, привести неколико душа Хришћанству, с тога се врати у Трст, пропутује Австрију и Немачку и дође кући. На путу своме имао је прилике, да добро упозна живот разних народа, а како је и иначе као домаћи учитељ по угледним породицама иознао људе и стекао много искуства за живот, оснује 1850 године, у Ризлингу, селу у Финској другу велику народну школу, у којој је наставабила у другом правцу него у оној у Кос1с1т§-у. Колд је опазио, да сеоски народ понајвише не пријања одмах за поуку и да га најпре треба за-