Школски гласник

Бр. 16.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 249.

грејати за то, пробудити интересовање, што је у свакој настави најважнији предуслов. Осим тога он је ограничио учење наједву зиму. Тиме, и другим изменама постигао је, да су му долазили на науку и сиромашнији сељаци. Метода Колдова била је ироста. Осим најнотребнијег из нисања, рачуна и књиговодства, већином се водили разговори. Ово није било одређено по времену. Ако се Колд ноћу нробудио у постељи и добио вољу да говори, тада је тако у постељи нричао и диспутовао са својим ученицама до зоре. Онјебио од оних великих учитеља у којима је особност, пример и углед све. Истрајно и живо радио је он неуморно да своју школу развије. Имао је ванредан дар, да људе нодстакне. Обично је говорио. „Људи су као и еат, док га не навијеш он стоји. Већина их је који стоје, дођу ли код мене ја их навијем." Снажан је био у разговору. Он је о свему говорио, а ни о чему настављао. Између њега и његових слушалаца, није било растојања, нити разлике у мишљењу и изразу, као што је то било између њих и учене господе из друштвених редова. С тога је био тако необичан Колдов утицај. Знатну новину, увео је Колд касније 1862. год. Поред зимске школе за мушке, завео је и летњу школу за женске (на три месец^.) Истрајним радом побудио је интересовање и у ширим круговима. Број великих народних школа множио се, а нарочито од 1864. године. Те године био је несретни рат Данске с Пруском и Австријом 5 и као што то бива да се после неке велике народне несреће, народ пренороди. тако је било и овде. Сви редови народни пробудише се, свугде поче цветати у пуном јеку љубав према домовини. Тако дође време да се народ јаче одушеви и за велике народне школе, те се ове брзо подигоше високо, а тако дође народ да сазнања, да је ова установа једна народна потреба и да она својим успехом богато награђује сав труд који се око ње уложи. Многе нове основане велике школе узеше Колдов еистем, који се временом у разним правцима усавршио. У свему је развитак дошао сам од себе, тако ; да је старији правац који је стојао под утицајем Грундвига, у првој линији ишао за религиозним буђењем народа, акаснији млађи правац, далеко више је имао пред очима интелектуално буђење (Свршиће ое.)

Из школске садооуправе. Решење епарх. шн. одбора бачног о трошноаима за учит. зборове ЕШО. 557/зан. ех 1908. Председништва учитељских зборова: сомборског, ст. бечејск г и новосадског школског среза, на одлуку овога одбора ЕШО. 396. ех 1908. извештавају, да 1.) У годишњем одбору учитељског збора среза сомборског има три члана и два неровође (осим заменика председника). 2.) Одборске седнице држе се редовно двапут преко године (у ванредним елучајевима трипут) 3) За сноменуге чланове била би потребна свота за дневнице и путни трошак око 1СО круна (иутни трошкови не могу се извесно означити јер неки колима долазе.) 1.) Годишњи одбор учитељског збора среза ет. бечејског броји 8 чланова. 2.) Годишњи одбор држи 4 ири седнице у години. 3.) За држање сваке оваке седнице требл члановима у име дневнице и путна трошка К. 96, а за све четири седнице К. 384 т. ј. Тристотинеосамдесетчетир круне. Да се по једном члану управног одбора новосздског среза одреди К, 15. дневнице и путни трошкова. Седнице тога одбора држе се 6 пута годишње, према томе би за 6 чланова а заједну одборску седницу требадо К. 90, а за шест седница К. 540, јер тај управни одбор има зам. председника, 2 иеровође и 3 члана. Према исказаним свотама у иојединостима, требало би годишње за управне одборе ева три среза свега: 1024 Круне, а свега има 49 оиштина у епархији које би се имале распорезати. Управни одбор новосадског школског среза цредлаже, да остане по староме у овој ствари. А* то из разлога јер тим ће путем доћи ред да свака јача оаштина сноси трошкове око тога, а мале и сиромашне ошптине биће поштеђене. У корист тога говори и та околност, што у неким општинама сносе те трошкове и појитичне општине, према којима управни одбор не стоји у равноправном положају, те не би могао утицатн на правилан ток прикупљања распорезане своте. . У извођењу тога емета и то што се на дуже време не може одредити сталан кључ за прибирање тога разреза, јер средиште управног одбора није увек у једном и истом месту, према томе и чланови управног одбора не могу имати једну исту паушалну своту за иутни трошак. А