Школски гласник

Стр. 258.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

ма то у ствари и не било добро. Њему ласка кад га тако младог хвале, већ као одличног учитеља, а и не срачунава у себи, шта је он то тако много и ванредно иорадио као учитељ, као васпитач деце и народа, да је тако на јуриш „оевојио народна срца" и пожњео хвалу. Ако се променп ситуација у друштву, или ако је он сам сретним случајем наишао на прави пут, те изгубио вољу на оно пређчшње, а добио зољу на интензиван рад, он се после сам буди из пређашњег несређен >г стања и увиђа да је тек сада стигао на прави пут својег позива. Те процедуре, кроз које имају да прођу многи наши другови одржавају ту непрочишћену атмосФеру, у којој се наш учитељски сталеж још увек налази. Сви учитељи који су прошлн кр: з то, осетили су то већ давно, а осећају и сада. Па баш у корист поправљања тога, насгојали су учитељи већ од 30—40 годинаовако, да окрену коло свога живота, своје заједнице другим путем Али ии то не може да пође за руком. Они трпе да им гризе сталешки живот та рђа која их тре исто тако као што је трла и оне исгоријеке учитеље, који су због своје ниш ете културне, морали и попову шгапу говорити „Ви" („Штап су остали у цркви"). Па док!е ће учатељи бити парије интелигентног друштва? Дотле, док сами не стресу ланце са себе. Дотле, док озбиљнији учитељи, не узму о коректуру оне своје другове, који још не могу да увиде да са позивом учитељским не иде упоредо и позив свечарског и трапезарског аевача у свакој прилици, позив подрумара и наспичаше у кућевним весељима, позив друштвене разбибриге, позив кортеша и свашјег ћирице. А место тога кад увиде да усавршавањем свога знања, подижу углед своме звању и тиме неосетно задобијају лични углед; кад у свакој прилици буду поносни на свој позив, и буду га штитили, од сваке навале и кад се не буду дали употребити за туђе оруђе. Кад буду евугде истицали своје учитељство и бранили сложно његово право, а сузбијали све оне, који се лепим или силом буду наметалв учитељству да га експлоатишу.

Таким путем ће се учитељи издићи над свима онима, који се данас бесправно растресају над њима, и у место што их ти сматрнју сада за сво.је оруђе, доћи ће под учитељски морални утицај. Али за то треба слоге и озбиљна рада! Осим међусобног културног рада, треба будее иажње и исирављања међусобног, иа где год се појављују случајеви, који учи тељевом погрешком шкоде учитељству, тре ба да их исправљамо, како би са што мање својих погрешака, били у сгању увек сложно устати против сваког злонамерног нападаја на учатељски рад, име и углед. Таким радом ћемо моћи освојити она^у светлу будућност, која је од увек била изтазаа тачка учитељске тежње ! Педагог.

ЈМодерно цртање. Јован Искруљев учитељ —-Арач-Врањево. б) Инстиктивно цртање. Под инетактивним цртањем разумевају се они дечји цртежи, 1) које ученици извађају, било по памћењу (сећању) било из Фантазије, било пак по природи, без икаква упуства. 2) Они цртежи, које ученици зготовљавају из своје Фантазије по задатој лекцији (теми) без икаква уиутства. Оваке теме могу бити разне ствари, лица радње, призори. 3) Овде спадају још и илустрације препричаннх приаоведака, историјских и библијских момената, песама, бајки, басана итд. Инетиктивно цртање нека се извађа по овој методи (плану). 1) Ученица означен предмет: човека, кућу. дрво и друге ствари, вз главе по памћењу или по прегледу са оригинала — цртају и бојадшпу. 2) Ученици по слободној теми из главе или са природних предмета, појава, цртају и бојадишу. 3) Деци, према њиховом душевном развитку, казујемо приче, историјске и библијске догађаје, које они цртају и бојадишу. Истакао сам, укратко, метод и градиво инстиктивног цртања, а ради бољег успеха