Школски гласник
9
Стр. 282.
ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК
Бр. 18.
За ученике је дневник, у који бележе све што дневно оаазе на биљци, а тако и при излетима у ширем обиму.
Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам Пејић — Сарајево. Четврта лекција. Г. Зима. «) Нредочивање телуријем. - (Прикажем положај земље спрам сунца 2 1 . децембра). Како стоји земаљска осовина према сунцу? Која је половина земље већма нагнута сунцу? Јужна. — Где је дакле лето, а где зима? Код нас је зима, а на јужиој половини земље лето. — Који датум видиш на ириказаној равнини земаљске стазе? — 21. децембра. — Шта почиње код нас тога дана ? Зима, а на јужној иоловини земље? — Лето. — Колико је прошло од 23. септембра?—Колико дакле трајејесен? Р) Показивање глобом. —■ Намести, Н.! глоб тако, да приказује положај земље спрам сунца 21. децембра! — Покажи границу осветљења! — Куда пролази ? — Шта закључујеш из тога, што не пролази меридијанским кругом ? — Дан и ноћ нису једнако дуги. — Испореди дужину дана и ноћи на северној половини земље! — Дан јс краки, а ноћ дужа. - Акакоје најужној половини? -- Данје дужи, а ноћ краћа. -- Где иадају сунчане зраке осовно ? — На 23 1 /, 0 јужне земљ. ширине. — Покажа тај степен унаоколо! — Како је означен? - Испрскиданом кружном цртом. у* Дужпна дана и ноћи. — Кад је јесенска равнодневица ? — Шта онажамо иза тога дана? — Дани бивају краћи, аноћидуже. — На колико сати стане дан до 21. децембра? — На 8 сати. — Јест, 21. децембра је код нас најкраћи дан у години. Понови ! Анаколико нарасте ноћ? — На 16 сати. — Тако је. 2!. децембрајекоднаснајдужа ноћ у годи н и. Реци тако ! Утврђење. — Када земља дође у таки ноложај спрам сунца, да јој је јужна половина већма сунцу нагнута, него северна, онда код нас почиње зима, а на јужној ноловини лето. Зима код нас почиње 21. децембра и тада је
дан 8, а ноћ 16 сати, док јенајужној половини земље обратно: дан 16, а ноћ 8 сати. Претрес. — Кад је коднас најкраћи дан, а најкраћа ноћ? — Кад код нас почиње зима? — Шта онда ночиње на јужној ноловини земље ? — Како падају зраке сунчаног светла насевер ну, а како на јужну ноловину земље? — Где падају зраке осовно 21. децембра? Даље! — Још имамо да прикажемо и задњи део земљина нута око сунца. (Крећем стројем даље и прикажем пролеће). Како стоји сад земаљска осовина нрема сунцу? '— Опет коео. Имали смо тај положај ; то је иролеће. — Јест, децо, то ви већ знате. Тај нам положај ириказује пролеће. И тако довршисмо наше путовање са земљом око сунца. Видили смо и осведочили се, да земаљска осовина стоји вазда косо према сунцу и да управо због тога косог положаја настају годишња доба; пролеће, лето, јесен и зима. III. степен. — ТТТ та емо данас научили? Услед чега постају годишња доба? — А шта још по црилици тако постаје? — Да видимо! Који је узрок да се код нас рећају дан и ноћ? — Окретање земље око осовине. — А који је узрок да се ређају годишња доба? — Обилажење земље око сунца и коси положај земаљске осовине нрема сунцу. — Реци сада разлику у ностању дана и ноћи и годишњих доба! Зашто је на јужној половини земље зима, док је на северној половини лето? — Зашто је с пролећа и с јесени умерено тонло? — Зашто еу дан и ноћ једнако дуги 21. марта и 23. септембра ? IV. степен. — Услед тога, што земља обилази око сунца при косом положају осовине нрема сунцупостају годишња доба: пролеће, лето, јесен и зима. — Пролеће почиње 21. марта лето почиње 21. јуна, јесен 23. с ен т е мб р а, а зима 21. децембра. — Свако г одишње доба траје 3. месеца. — Два пута су у години даниноћједнако дуги: 21. марта и 23. септембра. V. степен. — а) ГраФички нриказ. Учитељ нацрта на табли ова четири цртежа : иоложај земље с фам сунца 21. марта, 21. јуна 23. септембра и 21. децембра а ученици нрецртају у своје биљежнице. б) Домаћа задаћа. — Нацртајте та чечири цртежа код куће, а узмите у помоћ шестар, правачник и црвено мастило!