Школски гласник

Бр. 18.

тура у шуми, у води, у пољу. Развијање цвета, трајање дветања. Боја плодова при сазревању. Кад сазревају? Правац у којем расте корен и струк. Утицај ветра ва воћке. Где је маховина и лишајеви на воћкама? Која су дрвета ређа у шуми ? У којег лишћа су петељке најдуже и најгипкије. Како леже листићи у пупољку ? Лишће на суши и на киши. Како се слива вода с њега? Биљке које лагано и брзо расту. Зоолашка посматрања. Чиме су животиње заштићене иротив зиме ? Држање тела при мировању. Држање тела при кретању. Врста и брзиаа кретања (ход, трчање, скакање, пузање, гмизање, вијугање, летење, лепршање, пливање.) Саавање преко зиме, (слеии миш, жаба, гуштер и т. д.) Гласови животиња. Боја као заштита у жабе, зеца, јаребице, шеве, препелице, букавца, рибе, гусенице, и т. д. Скупљање ласта и рода пре поласка на југ Пливање и гњурање тица пливачица. Ројење и прихватање пчела. Развитак кокице, лептира, жабе. Гнезда у животиња. Како мачка хвата миша. Како пси показују страх, радоет, приврженост ? КаДо квочка чува пилиће? Траг од ногу разних жавотиња. Паукова мрежа. Рончева јама и т. д. Осим оваких зоолошких и ботаничких посматрања, узимају се још и минеролошка посматрања околине и разног рада. Добро је да се један известан део биља и животиња, стално преко целе године посматра. За то нема увек доста времена. Стога учитељ да сваком ученику ио једну биљку, коју ће реДовно сваки дан обилазити и посматрати. То може бити или воћка пред кућом или нека друга биљка у врту. Учитељ означи ђацима основе но којима ће посматрати. Н. пр. 1. Име биљке. 2. Место (тачну ознаку места у врту или иначе, је ли биљка увек на сунцу или с времена на време ?) 3. Врста земље. 4. Је ли јако влажна или сува? 5. Кад је посејана (датум). 6. Клијање: Број листића, кад се појавили, каквоћа (датум). 7. Развитак струка : Дебљина, облик, боја, је ли покривен и како, унутрашња каквоћа. 8. Развитак лпшћа. 9. За колико је центиметара нарасла? 10. Развитак цвета: Кад се појавили, први пупољци. први развијен цвет, биљка у пуном

Стр. 281.

цвету, трајање појединог цвета, оиадање чашице, прецветавање. 11. Развитак плода: Величина, облик, боја, унутрашња каквоћа. Кад зре? 12. Почетак увенулости. 13. Посебна опажања о животу биљке, спавању, окретању према сунцу. 14. Друге биљке око ове коју посматрамо: Дотадашње, нове и т. д. 15. Сметају ли те овој нашој у растењу или она утиче на њих? 16. Које смо животиње опазили на нашој биљци, на којим деловима ? Зашто ее задржавале на њој ? Какве су промене изазвале на њој ? 17. Ваздушна топлота. 18. Утиче ли ветар штетно на биљке? 19. Утичу ли и како изненадне промене на биљку ? Све што се онази, бележи се одмах у бележницу на одређеном месту. Хербаријум или ириродонисни дневник. У најстарија времена скупљало се биље ради лека. У 16. столећу почело се биље скупљати и сушити у ботавичке сврхе. Од Линеа овамо хербаријуми су чешће у употреби. Чак се тражило да сваки учитељ има свој хербаријум. Дистервег и Кер тражили су, да се учитељи тиме баве, а и деца да су у томе запоелена. Пријатељи хербарија истицали су добре стране тога : Скупљање и уређење изазива тач није носматрање биљке ; при сређивању но ®амилијама опажају се особине Фамилија ; хербаријум служи као средство за очигледност, јер суву биљку можеш имати при руци и у сред зиме. Док је прародописна настава била само описна, скупљвње и сређивање биљака у хербариум имало је евоје сврхе. Али што јаче превлађује биолошки принцип, тиме је све мања вредност хербаријума. Сад се више не полаже вредност на што већу и разновренију збирку сувих биљака, него на проматрање живог биља и животиња. Природонисни дневвик има много већу вредност од хербаријума. Опажања која се забележе у овом дневнику, много су важнија од оних опажања по хербаријуму. Хербаријум, дакле, није нотребан за нриродописну наставу, а дневник је нреко потребан. Тек ако учитељ природне наука изабере као посебну студију требаће му хербаријум.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК