Школски гласник

Стр. 280.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 18.

Гимнастика. У врту је игралиште у коме има потребних сирава за гимнастику. Гимнастисало се, да би тело ојачало, постало гипко и здраво у толикој мери да одржи потребву равнотежу са душом. Нарочито у првом разреду одмор да је врло дугачак. Испочеткада се деца не терете треба узимати што лакше ствари, које су удешене ирема издржљивости дечјој. Главно правило беше, да су деца што мање запослена у шк. дворани; приређивали су шетње те су ученике у оним стварима поучавали, које су се око њих налазиле. Познавање саме природе, држи за најподесније учење. ОпЂа љубав. Осим кориснога знања, потребно је однеговати љубав према друштву. Љегови су ученици од колевке заједно. „Љубав је стуб једнакости, правде и слободе." На љ; бав као ст$б свега доброга на земљи, највише се ослањао, и у љубав је највише веровао Зола; ту љубав морају учитељи највећма гајити у својих ученика, а та се највише указује код деце интересовањем једнога према другоме ; најјачи еу пазили најелабије, заједно се играли, учили и заједно служили истим етрастима које еу се тек сада будиле у души њиховој. А разум и срца ове ће здружити и тек овако ваепитани постаће људи, који ће се као права браћа осећати. По мађарском извору. Лазар Вукотић,

Школа о Настава. Непосредна очигледнсст у природописној настави. За учитеља је много лакше, да ученицима проето саопштава само чињенице, да пусти ученике, да то понављају и тако да брже иде наиред и сврши задаћу без улагања веће снаге и трошења времена. Али саопштавати и сам излагити, то су две веома велике противности. Разлика је велика између сувог, досадног и укоченог доцирања и живахног, занимљивог саморада у настави. Самостално истраживање, и опажање у свима наставним предметима је од велике важности, а нарочито у природоиисној настави. Опажања треба увек да се односе на знатније промене, на развитак и на примере и догађајеу природи. Учитељ ставља одређене и смишљеним циљем задаће, за носматрање природе и изводи ученика помоћу појединих иитања и напомена на прави пут.

Но опажањз треба ученик да изводи самостално. Учитељ треба да контролише правилност. Проматрања треба многострано да разгледе живот природе и човечјег рада, а да не изађу из сређености и онога што је заједничко. За пример нека послужи ово расматрање: 1. Пазите, у које доба дана се лала развија у башти (између 9 и 10 сати ире подне) и кад се затвара (око 5 - 6 с. по подне.) 2 а) Једна расцветана лала покрије се цилиндром од круте црне артије. Разгледајте биљку око 10 с., 11 с. (Цвет јој је затворен.) б.) Метните лалу у прозор на сунце. (После пола сата почиње се отварати.) 3. а) У јутро око 7 еати унесите једну, још у пупољку, лалу у топлу собу (биљка нека је провела ноћ у башти, у слободи), тако да сунце упире унраво у њу. Резултат: Развиће се. б.) Једну расцветану лалу покрите јако расхлађеним стакленим ноклопцем и заклоните неком плочом. Шта ће бити: Цвет ће се нолагано затварати. 4. Савијте око 11 сати, исправљене цветове и држите их поклопљене нет минута. Цветови ће остати иресомићени. Пазите колико ће трајати док се опет исправе (пет до шест сати.) 5. Из једног цвета тек што се расклопио исечени су прашници, и цвет је покривен с парче газа (тила) да у њега не могу улазити зарезници. Пазите колико ће трајати такав цвет (6-9 дана). 6. На другом једном цвету пемзлом је скинуто с прашника прашка и носуто по тучку. Пазите за колико ће цвет остати евеж (2 — 3 дана). 7. На једном струку тек што се расцветао, одсећићемо зелено лишће и кад струк свене разгледаћемо његов лукац. Видиће се: да су му лукови којима се расплођава мали, а нових заметака и нема. Још по неки примери за посматрање. Ботаничка п о сматр ањ а. Утицаји ноћних смразева. Биљке се смрзавају. При којој температури се смрзавају поједине биљке? Чување од мраза. Снег као покривач. Семе у земљи и под лишћем сачувано. Кречење воћака. Квашење суве маховине. Клијање кромпира. Шта се развија из здравог и учмалог семена. Оплођавање детелине зарезницима (бумбаревима). Вијугање и пужање биљака. Отимање биљака око земљишта, ваздуха и еветлости. Темпера-