Школски гласник

Бр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 279.

већма очи, не умори већма евоје тело, него обична радепица за шиваћом машином, којацелу ноћ проведе код свога иосла? Па и човек високога подожаја, који увек репрезентира, увек светкује, да ли не врши тежак посао која умори тело као и обичан раденик?" Треба да се сети човек оне радости која га обузме кад сврши какав посао, где је морао све своје силе да напрегне, одмор је само после умора слада*. Те кад би се иостигло, да људи оне послове врше који им пријају, и које сами изаберу, не би заиста — било лењих људи на земљи ОпЂа Срећа. Зола вели, да се мрсии несимизам уједињује са званичним уверењем тадашњега времена које државу као највећи узор истичу. За љубав ових идеја, и коре*>ују се све друге саособности, и већ неколико столећа се труд^, да већ у детету убију истинског човека. Довољно је уверити људе о овој истини, да се ннјвеће благсстање сваког поједиаца скрива у срећи читавога човечанства. У опћој срећи треба сваки појединац да своју срећу налази. Школа. Исту дели у три засебна дела. У првом делу је дадиљиште и забавиштс; овде матере које су заузете послом остављају с-воју децу. Затим долази права гакола која се дели на нет разреда; ова даје нотпуно образовање. Напослетку долази практична радионичко-привредна школа, коју ученици паралелно полазе уз већ поменуту школу од пет разреда, радећи и познавајући опће истине из привреде. Морал. Као познат натуралиста, није делио децу по полу, једно уз друго одрасло је васпитајући се, још од колевке почевши љуља се једно норед другога, па су кроз сву школу тако заједно васпитана, као што ће иосле иживогједно поред другога провести. Највеће средство његово је љубав. Трајња љубдв се рађа само међу онима, који се упознају добро ; ми их при васпитању делимо, а зар нису на улици, на дому, као суееди, увек заједно; ва што би их делили у школи где се тако добро упознају. Практика. Зграда да се удеси према потреби школе. Тражи, да се што боље пази на хигијену, с тога су потребни поред школе већи вртови, купатила, игралишта. С тога говори : „Ово нријатно мало стадо нека се што више игра на свежем ваздуху; играчака да је довољно, да се њима играју млађи. А за веће су коњи, веће играчке, кола, која ове малише са великим задо-

вољством вуку, као какви зрели људи у којима се већ буди потреба рада. Учитељи, којима је новерена настава, да по његовом упутству поделе наставно градиво. Први разред почео је с ученицима који не знају ни читати ни пис ,ти, до петога добију ученици упућивања у свима потребним знањима, са завршетком петога разреда иступају ученици из школе, пошто су стекли оншта знања, која су у обичном животу потребна. Учитељи да настоје, да само стање ствари што боље разјасне и ученике да што боље упуте на познавање природе. Да се труде да у деци пробуде што веће осећаје за ред. Да приевоје метод од познатога нопознатоме; од лакшега тежем. Без метода не може бити корисна посла; извеетан метод одржава ред, помоћу кога бива систематско усавршавање. Знање, које се стиче из уџбеника, и ако није изгонио свео гаје на најмању меру: ,.Дете не може научити ништа друго само оно што види, опипа и само од себе разуме." Не треба депу упустити индивидуалној страсти учитеља. Ученик, на основу својих жеља за истином, да се води нуту сазнања. Неграде и назне. Ове је Зола избегавао. Није рачунао на номоћ претњи и похвала, да овима иробуди лењога на рад. „Нема лење деце, већ Солесне, која лоше схвате стање ствари што им лоши учитељи рђаво тумаче; има деце којима учитељи батинањем хоће да уселе у главу оно, за које нису место приправили. Да би се постигло, да су у школи добри ученици, потребноје употребити детињу неисцрпну жељу за истином, која кипти у сваком детету; ону веугаслу радозналост којом се дете п ема свему понаша што га окружује да непрестано распитује за ствари које су око њега. Љубав према учењу. Учење треба да престане бити патња, те да постане пријатна забава. Треба га учинити привлачним задовољавајућп се тим, да будимо интелектуалне способности, откривајући истину. Да упутимо свакога на то, да му је и дужност и ираво, да сам себе човеком направи, Метод. Наставно градиво отпочело је посматрањем. „Почетак присвајања појединих наука оснива се на предмету кога су деца први пут приметила." Учење у његовој школи беше логично и систематско ослобађање интелектуалних способности.