Школски гласник

Бр. '8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 285.

што је с пролећа иосијано, лети дозријева и и жути се да је милина гледати. е.) Тежачки послови. — Штасеради љети? — По школама се држе испити, школе се затварају; ливаде се косе, трава се суши, сено се слаже у пластове; жетеоци жању, возиоци возе, вршиоци вршу и т. д. — Тако је, децо! Људи лети марљиво раде да набаве зимницу. Кад из школе кући дођете, онда и ви номажете својим родитељима; јели тако? — Били било лепо, да се улењите, па да не радите? Реци пословицу, која нас опомиње на рад ! Бог даје тежаку, а не лежаку. Ко лети хладује, зими гладује. — Понови! Које годишње доба следи иза лета? (Наставиће се.)

Из школске садооуправе. Рад Школског Савета. Пише нам један учитељски друг : „Прочитао сам извештај о раду Шк. Сав. у званичном митропол. листу и пре него што би споменуо неке тачке рада, морам рећи, да ми је чудновато, кад званичан извештај, у званичном листу, мање потпун излази, него што је већ пре тога изишао у дневним нолитичким листовима. У овом правом, званичном извештају један известан део одлука објављујесе сумарно овако: „Осим горњих ствари решене су молбе појединаца, ра^и накнадног уписа у учит. школе, ради поделења дозволе за полага ње испвта, приватно похађање школа и т. д. еаслушани и решени извештаји управа подручних школа." Не видим, да овакав начин објаве и оно: и т. д. има смисла за један званичан извештај. А како тек да се још никад не измени стара пракса у иогледу оног лаконског извештавања: „саслушани су и решени извештаји управа подручних школа." Тај рад баш требао би да је отворена књига, како за сазнање правца школским људима, тако и за упознавање са колико се добра Фонда у томе питању располаже у Шк. Сав. и исто тако рачуна, са сувременом напреднијом педагошком науком. Да се према учитељству не стоји тамо на напредном становишту, види се из једног врло важног питања, које је у тој последњој седници решено на веома застарели начин. То решење тиче се поделе разреда. У решењу се каже : „Начелно је изречено, да право подељивања појединих

разреда међу учитеље и учитељице, припада месном школском одбору, који ово своје право врши на предлог школског управитеља, а иоже претходно саслушати и учитељски збор! То: може и оно што се у значају, боље рећи беззначају тога може садржи, не служи једном просветном телу као сведоџба сувремености и напредности, а кад уз то видимо да и клерикализам живи тамо као код своје куће, онда се не можемо надати скором напреднијам правцу. Оно може, које је могло поднети за време Уроша Несторовића, или још боље за време строжајшег Евгенија Ђурковића, исто тако она свакидашња јутрења у учит. школи и управа учит. школе у катихетским рукама (у Г. Карловцу), јаено казују да ми живимо бар за 50 година унатраг ако не више. То све само о себи говори и не треба му коментара. Такве клерикалне потхвате сузбија учитељство и нанредни школски кругови и у најклерикалнијим покрајинама у Немачкој (н. пр. Баварској), а да и не помињемо друге западне просвећене земље, у којима просветни идеаж високо лебди, над таким безначајним застарелим погледима. Него је заиета занимљиво регаење Шк. Сав. о издавању похвалних диплома. По решењу том, похвалну диплому не може добити учитељ који је у активној служби. Ко дакле, по данашњем мировинском закону служи 40 го дина (о краћој служби да и не говоримо) и рецимо те последње године умре, ма да је како одличан учитељ био, неће се за живота достојати те похвалне дипломе, већ ако је његови сретни наследници, као неку повељу не наследе. Хвала Богу, кад смо и ту важну ствар, тако сретно и умно решили! Драги уредниче, право је Ваш еарадник Педагог у прошлом броју „Шк. Гл." рекао: „Зашто је то све тако? За то што ми нисмо какви треба да смо. Али за нешто друго, за нешто боље, за то треба слоге и озбиљна рада! А дотле сањајмо о учитељској светлој будућности, а живимо и даље у добу Евгенија Ђурковића! а А. Преглед књнга. Извештај о српсхим народним школама у Новом Саду, од Ђорђа ПвтровиЂа, управитеља. Овај извепттај је званично поднесен овогодишњој јесењој скупштини новосадске српске цр