Школски гласник
Стр. 286.
ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК
Бр. 18.
квене општине. Писац у уводу својег извештаја свету исгину исповеда, кад вели: „ Ко хоЛе о школама да говори; ко а:о~%1 да суделује и иот помаже у развитку наше иросвете; ко не је стало цо бољишка пагиих школа, тај мора чистим срц г м, жарком љубављу и великим родол>убљем (а ми би режли још и разумевањем и знањем. Ур. „П1к. Гл.") да пристуии том светом задашку. Мора се узвисити над свима својим страстима с личним тежњпма, а само једно мора имати у виду: Сриску лиосвету и њен наиредак!" Нађите једног честитог човека, који неће то потписати, али нађите молим Вас и оне, који ће бар у главном држати се тих осведоченах истина Један се од тих већ и у тој скуиштини јавио, после тог извештаја и сматрао је за своју жарку и родољубиву дужност, да нз свог чистог срца нанадне најжешће, без разлике све учитеље. И да је то ко други био или нростији или ученији, ми би сматрали за дужност да бранимо учитеље од наиадаја, али се овде сасвим тачно може применути она народна: „Каква дупља, онаке и челе излетају." Него на овај случај указујемо као на мементо свима учитељима, не само новосадским, да је свој своме најближи, па између учитеља може доћи донекле и до диФеренција било личних или начелних, па ће се они опет разумети и своје размирице у склад довести, али заборавити на своје јато, иа и на штету тога, тражити везе и додира с таким екземпларима, свакојако да није саветно, јер то се свети било кад. Зато браћо старија и млађа, пазите! Има нас старијих са много искуства, који смо имали посла са многим „пријатељима" учитељства, па знамо много о том „пријатељетву," а има нас млађих неискусних који све нримају за готов новац, а после се зачуде кад наиђу на какве неправилне „знаке пријатељства." Још једном велимо: Пазите! Хватајте се у своје коло! Па ко нам заиста жели добро и хоће лепо, враћајмо му двојином, а ко има неисправно држање према нами, ире свега не дајмо му повода да нас каља, а ако и мимо тога развија свој прљави посао, као снажна целина потиснимо таког представника корупције народне и друштвене. А сад да прегледимо мало овај извештај о новосадским школама. У извештају се износи да је општина за последњих 4—5 година подигла нове школе на Ченеју и Камендину (салашима), а сад подиже на Пејићевим салашима. У
најновије време потрошено је иа нове скамије неколико хиљада круна. Но ми би приметили, да педагози, који су те скамије препоручили, нису баш учинили општини никакву услугу, јер те скамије својим неправилним склоном не подесне су у многоме. У извештају се даље истиче потреба, да се отвори још којиразред, јер су по неки разреди орепуни деце. А затим се апелује на родитеље, да помажу учитељев васиитачки рад сређеним домаћим васгштањем. (Онај просветољубиви родољуб, што је напао учитеље у истој седници, показао им је како то треба радити.) У одељку о месном учитељском збору, истиче се рад учитељског збора у седницама и као лепа нојава бележа, да је бачки епарх. шк. одбор изразио писмену захвалу и признање скоро свима учитељима и учитељицама сваком појединце. И покрај свега тога је онај „поборник просвете" и добра, нагрдио учитеље све без разлике, да не ваљају ништа. Чудно је само да не верује ни садашњем епарх. школ. одбору, у којем не седе „сами учитељи, који сами себи суде и који ће отерати општине у Турке," што га је некло прошлих година. Извештај истиче да евентуални ведостатци у новосадским школама, не потичу од учитеља и њихова рада, него су излив разних других недостатака (а биће и са тих аномалија, што у скупштини и одборима има места и таки, као напред сиоменути). Извештај се даље осврће на здравствено ст»ње, и указује на погрешну навику неких родитеља, да децу своју нуде алкохолним пићем. Наводи се даље да школама не достају у довољној мери модерна учила, а затим се говори о нетачном иолажењу школе, јер је у 1907 8. било 38.761 полудана изостанака. Извештај се у главном дотакао важнијих момената, који треба да се спомињу и истакну, а што ни овај, па ни други извештаји неће моћи утицати на бољи правац нросветног рада у нашој основној настави, ту, разуме се, не могу извештаји понети одговорност, него прилике у којима се то све налази и будни чувари и славопојци тих прилика. По статистичким податцима уписало се у варошке школе 389 м. и 381 ж. Свега 770 д. у редовној школи и 197 у поновној школи. У салашким школама било је 123 м. 101 ж. дете у редовној и 48 у пофторној школи. У забавишту
■