Школски гласник
ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ-
Бр. 19. У Новодо Саду, 15. децеопбра 1908. Год. I.
САДРЖАЈ: Учитељи у кориет своју и туђу — Индивидуалноет. — О школама у Немачкој. — Иедагошки преглед; Течајева за раднике у Моекви. — Школа и насгава: Школски излет у корист природопиене наставе. Практичне обраде: Година и годишња доба, од А. Иејића. — Извештај о школама у епарх. Темишварекој. Преглед књига : Одговор на критику Буквара Љ. Јовановића — Белешке. — Стечај. —
Учитељи у корист своју и ту-ђу.
Ових дана пише у једној народној књизи : „Учатељи и свештеници од српског народа добијају сваку нотуру — нека је српском народу и врате. Они су први дужни примером да народу предњаче и своје на своје упућују, па су тиме не само остварили велико начело свој своме: него посејали љубав, слогу, мир — благостање, напредак и опстанак српског народа. Нека погледају око себе како туђин из белог света доводи туђина, пом же га, дкје му хлеба, рада, земље, да га подпгне. Па је ли право да ми онда свога потискујемо, злобимо и о глави му ходимо. Тргните се дванаестп је час куцнуо." Свакојако, ви учитељи нисте први пут сад прочитали оваке декламације, а неће то бити ни последњи пут. Сви ти декламатори већ десетинама година тако декламују и свакн час потрзају учитеља или свештеника. Па ваљда имају стварна повода за то? Да видимо како се развија наш друштвени живот у једном месту и како учитељ узнма удела у томе. Кад млад учитељ дође у село обично почиње оснивањем певачког друшгва, кад мало буде зрелији сгвара читаоницу, кад још боље сазре почиње страначку агитацију, с тим у вези је оснивање неког новчаног завода, ако треба купити прилоге за какву добру ствар, онје ту, ако треба сазивати зборове, он је ту, ако на тим
зборовима треба бити перовођа, он је ту, то је уопште његов највињи степен аванзовања у нашем друштву, јер за што веће биће намештени и бољи и гори од учигеља, ал' учитељ може бити само перовођа и још једино оратор, ако има око себе мутаво и неспособно друштво за држање орације. Ко би побројао све дужноети, које учитељи по разним местима и крајевима, а према тамошњим приликама и обичајима, не вргае вољно, истрајно, одушевљено, али све већином бесплатно. Сад сравните с тим рад м, рад друге интелигенције која се по таким истим местима и крајевима налази; ту су вам адвокати, доктори, мерници, апотекари, трговци, економи и др. већином се ови даду на крају неке довршене и сретно изведене ствари, изабрати за председника или за члана неког одбора, и још се сматра за срећу што се тај и тај задобио да се прими председништва, а није ни малим прстом макнуо у корист дотичне ствари, нити ће и после макнути, него ће опет целом раду, учитељ бити спиритус агенс. Па да је то још све, ни по јада. Али као што то обично бива, дође и до несугласица, па ко је крив него учитељ. И онда се заборављају сви таки потхвати и рад у народну корист, него се тражи длака у јајету и кад не може друкчије да