Школски гласник

Стр. 290.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

се нађе, онда се као учитељев кримен изноеи, да је у свакој чорби мирођија, а не држи се своје шполе. Кад дође до каквих избора, онда су сви пречи него учитељ, а учитељ је дбтле добар, док не створи повољан штимунг за избор дотичнпх кандидата, који само на таке позиције циљају. Тако се код нас ради, а како се пише, споменули смо мало час: „Учитељи и свештеници од српског народа добијају сваку потуру, нека је српском народу и врате." А адвокати, лечници, трговци и др. од кога они добијају сваку потуру? Па што ти декламатори тој госиоди не читају мало буквице? Или ваљда су адвокати, лечници трговци и др. врснијим радом заслужили потуре што добијају од народа, а учитељи их добијају за неко баднвадисање? Какав је то начин агитације за народни напредак? То је стари цосф , кад су се учитељи и свешгеници регрутовали од лених шустера, шнајдера и бербера, те је таке недоучене људе требало мамузати на родољубље и на дужност, али данас кад су учитељи у корист народна напретка показали више воље, енергије, одушевљења и исграјности него сви остали редови наше интелигенције, не допуштамо да се учитељима читају такве букв^це. Него упућујемо се те теоретске проповеднике народног добра, да прегледају прво шта су они сами стварно учини"И у корист народна вапретка, јер те теоретске придике још нису никакво добро за народ, а кад то све срачунају и оделе од свега тога још оне послове, које су други порадили, а они су им само са висина свој благослов дали. онда могу лепо и красно, сами себи читати таке буквице. Ми смо већ спомињали, а <'помин,емо и опет, да су у много прилика и учитељи криви таким појивама, што не пазе на одржање оне висине своме угледу, како им то приличи Не ради се ту о томе, да се личностима учитељским зацовољи сујета. Сваки ко вам то рекне то је подмукао непријатељ учитељства, јер он тиме хоће да вас сломије и подјарми у своје цељи Ту се ради о много вишем иојму, који се зове подизање угледа сталешког, јер и други друштвени редови, који нису ни у

колико привредили користи и напретку народном, а камо ли толико као учитељи, да су се дали експлоатисати у разае ситније и крупније себичне цељи, не би се никад отресли својег примигивног положаја, па тако нећемо ни ми д^ћи до угледа који нам припада, ако не будемо свугде и на еваком аесту војевали у корист тога, и не будемо сузбијали непозване пропо веднике, који нам се недорасли намећу за туторе и саветнике. #

Индивидуалност. Корак ближе к установљењу диФеренција везанје за име КгаереИп- ово.*) КгаереИп је емпиријским путем установио такове особине, које се могу мерити. На основу тих мерења утврдио је диФеренције у десет темељних особина. Прва диФеренција се огледа у способности душевног делања. При томе установљава, да постоје диФеренце 1. у погледу аперцептивне брзине чулних перцепција, 2. у брзини асоцијације и репродукције, 3. у погледу брзине пермутацнје волунтарних покрета. Друга Фундамептална особина индививидуалности је у снособности увежбавања. Једнак бој понављања производи код једног већу, а код другог мању увежбаност. Тећа Фундаментална разлика је у трајању (дурашности) увежбаности, или другачије она, коју уопште меморијом називају. Док једни, вежбањем стечену вештину брзо изгубе, дотле је други задрже. И та се разлика даде мерити. Четврта је разлика специјално меморијална разлика, нпр. у погледу боја, глисова бројева. Фигура итд. Иета разлика је разлика пријемљивости (сусцептибилности). Ово се мери са опадањем радне снаге, која се примећује код извесног посла, који се носле одмора од 15 — 30 минута наставља Шеста се разлика показује у димензији умора. Седма у способности освежавања, којој се као осма придружује дубина сна. *) КгаерсКп, Рз1сћо1ојЈ18сће АгћеНеп, 1895. I.