Школски гласник

Бр. 19.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 291.

Девета је разлика у дивергевцији (одвраћању) пажње. То је контраст према отпорној способности. Десета је разлика, у сиособности навикавања. Према томе, тако се каквоћа вршеног рада под утицајем сталне пертурбације (узнемиривања) надражаја поправља или погоршава, у рачун сз узима позитивна или негативна вредност навикивања. Све те Фундаменталне разлике могу се мерити, па су с тога Кгаерекп- ови експе рименти и повукли за собом још много следбеника. Слично ти>1 оиитима вршио је у Б. Пешти и јОг . ВатсШигд*), чије су неке иодатке и у иноземетву употреби^и. Између великог броја испитивања, |ош ћемо да истакнемо занимљиве опите ВгпеР ове, од којих су по педагога важни њего ви типичви експерименти у погледу перцепције. На основу тих опита Вгпе1 разликује четир основна типа: 1. оиисни, 2. иосматрачки, — 3. осећајни, — 4. и паучни. Вгпе1 је излео пред децу једну слику, која је илустровала Ва Роп^агпе- ову причу „Земљоделац и синови." Ту је слику два минута п^сматрало 175 ученика, давши им десет минута времена, да опишу, оно што су видели. Резултат га је навео на разликовање горе означена четири типа. Ојисни тип се строго држи оних предмета, што се не слици виде. Нати што додаје. нити одузима. Чисто је рецептиван. П р и м е р На овој слици видимо : На кревету једну етарину, поред ље три млада човека, једну наелоњачу и једног малог дерана, матер еа дететом у наручју, за њом једну малу девојчицу отирилике од девет година. У близини врата, која су с десне страна стоји једна жена и једно псето, на земљи су једна мала кола од дрвета и једна чинија. Посматрачки тип већ тако посматра предмете, као да су саетавни делови неке целине. Одузима тумачи, шта више за љубав склада и домеће. Пр имер : Један стари човек, осећајући да му се приближује смрт, дозвао је к себи своју децу; било их је четворо, три старија су могла бити од петнаест, шестнаест и седамнаест година; најмање је на руци мајчиној седело, друго је наслоњено на наслоњачу слушало говор ста*) ВатсМ>игд Ра1. А §уегтеИ е1те &ј1б<1е8е аЉ. Ц. иадаше, Будимпешта, Атенеум 1908.

рине, који овако поче: „Децо моја, немојте продати ову земљу, што сам је наследио од оца мога, у тој је земљи благо закопано. Тражите, копајте и видићете, да ћете га наћи." Док је тако говорио, слуга Је из ормана извадио вина, а псето му је пак покрете пратило. Старина још један пут рече: Не продајите земљу! и заклопи очи. Осећајни тип такођер гледа да буде везе у целини, али не стоји према њој као објективан известилац, него као саучесник који осећч. Пример: У једној сиротињској колеби се одиграва ова тужна појава, У њој станујеједан сиромашан земљоделац, који умире на свом кревету, јако сиромашном кревету. Говор му је отештао, па с тога синовима у кратко рече: „Децо моја, претражите добро нашу њиву, не оставите ни комадића, а да га ашовом не исиспреврћете." Поред кревета умирућега стоји мати, држећи одојче на руци. Још друго једно дете је пред креветом очевим и елуша мудре речи његове. Утиске туге рађа ова кућа. Филозофски тин тачније : учени (научни) тип, узима у место посматрања знање, њему је ( но, што види, само ради тога, да га подсети на од пре већ стечено знање, па да га просто испрача. У ВгпеРовој проби то знање излаже сама Јиа РопГагпе ова прича. По ЈВг'иег!-овом методу сам и сам чвнио много опита са реалцима. И сви у главном потврђују његова опажања, ма да је по мом мишљењу Вгпе^ једну веома важну душевну радњу: Фантазију, занемарио у својим опажањима. Има један тип, којим Фантазија господари. Овамо спадају они, у којима извесна слика, друге нове и нове слике рађа, и од тих стварају слике које сасвим одударају, од оне, која је пред њима. 0 својим опитима ћу другом приликом више што рећи. На овом месту пак напомињем само толико, да није свака слика или ствар згодна, да се сваки тип појави у свој чистоти и у свој карактеристичној снази својој. Као што нар. и ВтеЛ приликом описивања цигарете разликује само три ,типа, а на основу описивања слике изводи већ четир типа, тако сам и ја опазио, да се кад год само три типа могу да упознају, а кад год пак и пет. Показао сам једну слику, која је приказивала неку сцену на вашару. При опи- *