Школски гласник

Бр. 19.

ШКОДСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 293.

Слику су ученици најразноврспије схватили и тумачшш. Неколрко оригиналних примера ћу овде изпети. Први је, који доста верно вриказује иредмет слике, аример за оаиспи тиа: Видео сам једну елику, на којој се доле могло читати:,, Арпадовићи. као оснираоци хриш ћанске цркве." На тој слици се виде четири лица, једно са круном на глави, .лруго је војнички наоружано, треће је неки стар духовник, а једно иак клечи и показује овима план мале цркве што је урезан у камен. У иозадшш ее виде зидови цркве што се зида. Писад се труди, да верно, тако рећи по размештају простора опише оно што је видео. Следећи пример показује нам иосматрачпи тии , са извесним осећајним цртама. (ГТисац му је, као што сам доцвије копстатовао добар декламатор. који нагиње патосу; и онааиње је својство глумца ) Плаво небо је обасјано сунчаним зрацима. На цркви што се у нозадини гради, готова стоји трупина, а један тороњ јој, леви, сада зидају. Од напред се виде четири лица. У средини је краљ, лице му достојанство одаје, а мрка му се брада по грудима вије. На њему је дугачак плашт. У левој руци држи жезао, ирнслањајући га грудима. Пред њим је у мантији један монах неимар, где показује модел цркве штосе прави, а који стоји на једном четвороножном столу. Окол) краља управо од њега на лсво и за леђима су два лика: један духовник, један војник. Монах је, јер такођер носи мрку мантију, испод које провирује бели тглар. У во.јпика се види само оклопом покривена глава. За оквир целој слици служи једна капија романског стила или свод, изнад кога пародира низ ружа изведен у облику лука. Црква је символ хришћанства; нема Р ј°ј Ј е калуђер, монах, а зада је благонаклоношћу и побожношћу краљевом, помоћу другог монаха и војника. Пример за рефлективни (медитативни — умујуЛи) тиа : Један крав хоће да да зидати цркву. Сазвао је своје саветнике и разгледа с њима план, који је неки стари неимар направио. Краљ задовољно посматра нлан. У позадини у зидању стоји једна кућа. Цела појава је из старог доба, пошто су особе у старинском оделу. Краљ је по свој прилици такав човек, који се одушевљава за уметност, па ће бити да је из доба ренесанса

Црква ће се зидати у готском стилу, по коме би рекао да се ова сцена односи на једну од западних држава. Писац овде почиње са замишљањем оеога, што је морало предходити стварању слике. Затим г(вори о слицст, али код сваког се момеата мисли и умује, да би тако што закључивати могао. Следећи је пример карактеристичан зато, што се у њему јако огледа субјективност пишчева. Сваки моменат однаша на себе. Ов) је пример за осеКајпи тии. Слику што сам видео, веома пријатан утисак је учинила на мене. Старина, која сеђаше С1 дугом, седом брадом, голом, честигом главом, чисто је побудила у мени поштовање према њој. Са лица јој се чита, да о важној ствари расправља са особом која је пред њом. Та особа одаје, племенитост која — како сам издаље опазио — изгледа да размишља о речима с-едога. Треће лице, које је према гледаоцу леђима окренуто, остало је тајанствено за мене. Од каквог је значаја слика, не знам, али прво, што ми је на иамет пало, било је, да онај предмет што изгледа као играчка дечија, а који је пред ста рином, означава неку важну установу. Идући пример је мождајош значајнији по осећајни тип: На средини слике стоји краљ свети Стеван. На глави му је већ онај иостојећи део свете круне који му је Силвестер папа иослао из Рима. Око њега стоје хришћански свештеници и калуђери. Један од њих, нека седа старина, до пола клечи пред краљем и показује на малени склоп цркве, који поред њега стоји на малом сточићу. Као да вели, гле, велики краљу, твоје дело је слично дивној, величанственој цркви! Тежак је богме посло био међу безверним Мгфарима раширити хришћанство. Велик је то посао био, али и диван. Такав за који је доисга вредно живети. Аутор тог примера са љубављу и одушевљењем се задубљује у свој предмет. Таки дитирамби му одјекују са идеје, што му је слика у хвему побудила. Пример за учени тип: Опис слике нод насловом: „Арпадовићи, као осниваоци хришћанства." — Како погледамо на слику, одмах нам се појави делијски стас светог Стевана; светог Стевава, који је установљењем, управо утврђењем хришћанства зајемчио опстанак Угарској. То је веома потребно било, пошто једна безверна краљевина не би могла постојати у средини ^ришћанских краље вина. Св. Стеван је и увидео то, те је покрет настали још за живота свога оца свом снагом потпомагао. Крај борби његовој је био тај, да