Школски гласник

6

Вр. 20. ШКОЛСКИ ГЛАСНИК Стр. 307.

м<>же упор до сгати, са таким значајним нросветнлм раденицнма и културиијих на рода. А мн бар поводом овог нбстолетног помена, пренимо из летаргије и пођимо његовим стопама колнко внше ко може, да припремимо и створимо просветне прилике, из којих ће сз у току друге пбстолетнице његова рада, разви^и внше Натошевнћа! Индивидуалноот. (Свршетак.) Показаћу напослетку неколико прнмера. који влуструју ону тврдњу, поквјој у Вте.1 ове итове треба да узмемо још један, и то онај, у коме машта влада, При опису следећих примера, машту је јако нотпомагала та околност што је ученацима предмет тај непознат би). Али потпомагло ју је и та слепа случајност, што опи који су подаље седели, пису могли слику добро да внде. Отуда је то, да су калуђера држали за женско, малени модел, што га држи у руци пак за дете, итд. Но баш та околност, што се предмет слнке није могао јаено да разабере, покренула је код некојих ма,а]ту на рад. Доуги, у којих машта није била толико јнка, нису писала ништа, пошто слику нису добро видели, или су приметили да нисуустању добро да схвате, коју сцену предетавља слика, или да јој не впде добро овај или онај део. Али ови, код којих је влад^вина маште карактериетична црта, описали су је онако, како пм је то машта цртала. Примерл су врло карактериетични: Небо је лепо плаво, а заједним краљевским ликом види се град. Краљ гледа неку малу играчку, у пратњи два старија човека. Играчка је један мали градић, што га по казује краљу једна старина, који га с пажњом посматра. Рад маште карактеристичан је у толико, гпто је најнре опазила у руци стар чевој само играчку, а тек после схватила га за градић. Ечо другог примера: Видео сам на једној слици насликане Арпадовиће, као осниваоце цркве. Један калуђер, јамачзо свети Гелерт, ноказује Арпаду модел храшћанства, једау мчлу цркву. Ариад је за-

мишљено гледа, а од остраг сј вида слака рушевина оборене поганске вере. Узорни о модел хришћанства је велачанствена мала црква, а ноганства романтична, замашна зграда што се губи у даљини. И ту је деловала машта. Позадина није била романтична. Тамо је у зидању стаја.а једна хришћанска црква. Али машта аугорова воли романтику и воли да самволише. Ево још једног примера. Слику, коју видимо, приказује унутрашњост једне зграде, где неки муж држа мало дете на руци, показујући му једну малу цркву. Поред њега стоје још два мужа. Наслов слике је : „Краљеви из дома Ариадовића, као осниваоци хришћанске цркве." У иозадини пак видимо рушевине. Дејство маште је у томе, што приказује човека са дететом га руци. А и започету цркву зато држи за рушевине, што исги пагиље маштаријала. Највећма изненађује носледњи пример: Влдео сам, како су се два библијска лица привила једном одојчету, које нека женска храни, дочим из даљине чнни ми се да сам опазио два анђеоека лика. По свој ирилици да показује ступање Госп >да Исуеа Христа пред два филозо®а, нашто се може закључити и са она два анђела, што стоје од остраг. Жена што негује детенце јамачно је Марија, која материнском љубављу и поносом показује своје дете. И сама слика осваја; још се види једна прастара црква са два торња. Ту нема ничега од онога што се на слици видети могло. На против машта је неограничено лутала. На слици није било ни анђела, ни жене, ниги одојчета. Тим је мање било Марије и Исуса. Унада у очи разлика у т«повима, кад упоредимо тај пример са примерима описног типа. Као што можемо видети, ти опити врло занимљива уиутствд дају за упознавање индивидуалности. Међугим нећу да се даље уоуштлм у анализирање огромне масе опвта. И ти интересантни опити показују, како је душа у индивидуа неизмерно богата са особеним и карактс ристичним разликама и од како је велике важности познавање њихово са гледишта педагошког. Од тога смо још веома далеко, да би на основу тих опита добили исцрпну слику душевног рада. Што је међутим са педа гошког гледишта важно од свију тнх пси- *